Sedim na terasi hotela i uživam u čarima stidljivog jutarnjeg sunca. Ispijam kafu, čitam nešto o Katmanduu, a zatim
mi konobar donosi doručak. Dobijam klasičan, ali ne
i obilan doručak: dva jaja, malo putera i marmelade, kao i dve kriške tost
hleba. Dok jedem, konobar stoji udaljen metar i po od mene i gleda me pravo u usta. I tako, sve vreme pomno prati moje žvakanje i gutanje hrane.
|
Jutro na Tamelu, Katmandu |
,,Svakog jutra je ovako. Donesu ti doručak i gledaju te u usta! Vidim da ti je neprijatno, ali izgleda da oni nemaju problema sa tim."
,,Da, da ... kao da ne može makar malo skrene pogled."- kažem.
,,Ja se zovem Trejsi. Dolazim iz Velike Britanije. A ti, odakle si?" -reče ova devojka, uz sve više prisutnu dozu arogancije u svom glasu.
,,Iz Srbije. Jesi li ikada bila u mojoj zemlji?" -pitam je.
,,Pih! Pa šta da radim tamo? Šta to ima u tvojoj zemlji? Nisam čula ni o čemu što vredi posetiti tamo ..." - reče ona, sad već vidno prepotentnim tonom. I šta sada da odgovorim ovakvoj osobi? Ništa što će moći da je malo trgne iz svoje egocentrične kapsule.
,,Pa ima mnogo toga da se vidi ili radi." -kažem ja ,,Samo moraš malo da proširiš vidike. Mnoge zemlje u Evropi imaju dugačku i interesantnu istoriju, kao i vrlo zanimljivu i šarenoliku svakodnevicu. Evo na primer, došla si u daleki Nepal. Šta te je to navelo da dođeš baš ovde?".
,,Uf ... pa nemam pojma! Našla sam neke jeftine avio-karte, pa dođoh ovamo. Ništa ne znam o ovoj zemlji. Tu sam već pet dana, ali još nisam nešto obilazila grad. Ljudi su prljavi i siromašni i nekako me strah da se uputim u dužu šetnju."
Umalo da je pitam da krene u obilazak grada sa mnom, ali se ugrizoh za jezik i ništa ne odgovorih. Definitivno mi ovakav saputnik ne treba. Neću uspeti da uživam u magiji ovog jedinstvenog grada, ukoliko budem okružen ovolikom količinom negativne energije. Otpozdravljam Trejsi, ustajem sa stola i silazim na ulicu.
ulica u Katmanduu |
Bezimene ulice Katmandua ... |
Teška svakodnevica meštana. Mnogi su bez vode, a struje ima povremeno. |
Vreme je stalo na Darbar trgu |
Hram Madžu Deval |
Pogled sa hrama Madžu Deval |
Šetam trgom i obilazim jedan po jedan hram. Neki su posvećeni Šivi, neki božanstvu Višnu, neki Brami... Prva inkarnacija, druga inkarnacija, bogovi, božanstva, otelotvorenja, menjanje oblika iz ljudskog u životinjski, hinduizam nije lako razumeti. Hinduistička mitologija, odnostno verovanja su jako iskomplikovana i stvarno treba biti mnogo dobar poznavalac ove religije, ukoliko želite sve da razumete kako valja. Ovo je moj prvi direktni susret sa hinduizmom, te doživljavam zbrku pojmova i blagi šok zbog količine informacija.
Stanovnici Katmandua na Darbar trgu |
Brama je vrhovni Bog i on je stvorio svet, ljude i sve životinje. Prikazan je kao muškarac sa četiri lica, koja su okrenuta ka svim stranama sveta. Često je prikazan kako leti na nečemu što se zove vahana, a ponekad jaše i džinovskog labuda. Brama je tvorac i druga dva vrhovna božanstva: Višnu i Šive.
Višnu je obično prikazan kao mladić tamno-plave boje. On često silazi na zemlju i uvek dolazi kao inkarnacija. U vidu "avatara" često zaposeda tela nekih životinja, te kažnjava zle ljude ili nagrađuje one dobre. Najzanimljivija inkarnacija Višnua je Buda! To je taj link, ta veza koja povezuje budizam i hinduizam. Budisti veruju da pre Bude nije bilo "prosvetljenih" ljudi, te slede njegov primer samospoznaje, ljubavi i prosvetljenja. Hinduisti ne opovrgavaju postojanje Bude, već ga nazivaju jednom od reinkarnacija boga Višnua. Zato su i mnogi hindu hramovi posvećeni Budi. U Nepalu se ovo preplitanje religija vrlo dobro uočava. Višnu je često prikazan kako leti na krilima mitološkog stvorenja koje se naziva garuda, a liči na nešto između ptice i čoveka.
Šiva je onaj koji je zadužen za svaki novi ciklus uništavanja i stvaranja. On je jedino hindu božanstvo, koje po verovanju živi na Zemlji i to baš u vrhovima Himalaja. Često je prikazan sa trećim okom na čelu. Ponekad je bele boje, a ponekad boje pepela. Često je u društvu kobre, koja simboliše "vreme promena", rađanje novog života i jačanje zmijske snage u čoveku. Njegovo prevozno sredstvo je bik Nandi. Hehe, par puta kada sam se u Nepalu predstavljao kao Nenad, oni bi moje ime zapamtili i izgovarali "Nandi", te sam im uvek odgovarao: "Ne, ne ... nisam bik!".
Hramovi na Darbar trgu |
Palata Kumari Gar u kojoj boravi "živa boginja" Kumari Devi, koja se ponekad pojavi na zlatnom prozoru |
Dvorište unutar palate Kumari Gar |
Nedaleko od mene, kreće se ceremonijalna povorka. Dve grupe ljudi idu jedna iza druge. Gledam i pokušavam da ukapiram o čemu se tu radi. Stojim pored grupice lokalnih muškaraca, koji pomno prate ovo dešavanje. Pitam ih ako mogu da mi objasne šta se dešava, a jedan stariji gospodin mi prilazi i kaže: ,,Ovo što vidiš je svadbena ceremonija."
,,Aha. Odlično. Ali, gde su mladoženja i mlada?" -pitam ja.
,,Haha!" -nasmeja se i reče: ,,Ovaj mladi dečak je mladoženja, a ova devojčica je mlada." -i pokaza prstom u pravcu mladenaca.
,,Epa, sada mi ništa nije jasno! Pa oni su deca. Možda imaju svega 6-7 godina. Kako oni mogu da stupe u brak?" -vidno zapanjen, tražim objašnjenje.
,,Vidiš, ovde u Nepalu roditelji sklapaju brakove svoje dece tako što se dogovaraju sa drugom stranom. Deca su zaručena jedno za drugo, ali zbog toga što su još uvek mladi, oni ne žive zajedno. Vraćaju se i žive sa svojim porodicama. Kada odrastu i kada završe školu, živeće zajedno!" -odgovara mi ovaj gospodin.
,,Da li svi brakovi u Nepalu ovako funkcionišu?" -pitam ja ponovo.
,,Pa... u današnje vreme ne baš svi. Sve zavisi od porodice i od sredine. U Katmanduu, na primer, ovo i nije više tako česta pojava." -reče on.
Gledam u povorku, koja sada već prolazi ispred mene. Vadim foto-aparat i okrećem objektiv prema mladoj. U tom trenu, ova devojčica me pogleda u oči. Njen hrabri i ponosni pogled, izazvao je u meni pregršt emocija. Ovi mališani su tiho pratili svoje roditelje ka svetu odraslih.
Koza odmara u centru grada |
Svadbena povorka u Katmanduu |
Nepalska nevesta |
... Ne znam šta da kažem, ostao sam bez teksta (mada je mene teže zamisliti u tom elememtu :). Najpre mi je bilo smešno zbog onog britanskog snoba (neverovatno da postoje takvi, nazovimo ih, backpackeri, ako to ona uopšte jeste), a onda sam zbog Hindu detalja prosto zanemeo!
ReplyDeleteLepo pisano, lepi detalji. Idemo dalje.
Nemam sad vremena da citam (istice mi vreme u net kafeu) jer fotke su mi uyele svu paznju a ova poslednja je genijalna. Ugrabila sam yadnji pasus i vidim o cemu je trec. Super!
ReplyDeletePročitala a juče i bila na Darabr skveru. Udaril mi pečat za narednih deset dana, tako d aću otići danas ponovo, verovatno. Ni ja nisam uspela da vidim boginju iako sma s ebaš dugo muvala. A i šta ako je vidiš kad ne možeš da je fotografišeš :(
ReplyDeleteKad je o festivalima reč - rešila sam da ostanem najmanje deset dana u Katmanduu kako bih prisustvovala velikom festivalu u čast prestanka kišne sezone, a u slavu Indre. To je 18. septembra i mngoo sma srećna zbog toga.
Inače mi je super što sam tek sad pročitala ovaj blog, nakon posete - sve mi je poznato i čak imam osećaj da smo zajedno bili tamo jer na sličan način vidimo neke stvari a imamo i skoro identične neke ftoke (definitivno, vreme ne teče u Katmanduu, svi su i dalje na sitom mestu gde si ih i ti ostavio u martu:))
Ajd sad da te nasekiram ali možda će nekom koristiti. Elem, danas sam otkrila da se na Durbar skver može umuvati potpuno besplatno iz Freeks Street (pitati gde je, svi znaju, to je glavna hipi ulica odmah do jednog od tri ulaza na skver). Odatle se lepo ušeta na onaj plato gde su prodavci suvenira. Jedino što bez ulaznice ne može da se uđe u muzej, ali svuda drugde može.
ReplyDeleteI ja sam usao besplatno na Durbar!
ReplyDeleteAli ne prvog dana, nego sutradan i to sasvim slucajno.... Prosao sam kroz neki mali prolaz, nesto sto je licilo na malo dvoriste i nadjoh se na trgu! :)
O tome pisem u najnovijem blogu (u onom o Patanu)...
Znaci, ti si kroz Freeks street ... sledeci put cu znati ! :)