NEPAL: Kraljevstvo naroda Nevari, Baktapur

Poslednji dan u Nepalu želim da provedem u Baktapuru, gradu koji se nalazi nedaleko od Katmandua. Uspešno pronalazim mesto gde lokalno stanovništvo čeka mini-buseve. Nakon svega pet minuta, dolazi polu-raspadnuti bus i ja ulazim unutra. Dečak-kondukter mi potvrđuje da vozilo ide do Baktapura i ja plaćam kartu. Od Katmandua do Baktapura ima 15-ak kilometara, a vožnja ovim standardnim međugradskim prevozom košta svega 40 nepalskih rupija, što je oko 0.30 evra! Dečak sakuplja novac od svih putnika, a zatim ga daje šoferu, koji nakon par minuta vožnje staje pored puta. Gledam kroz prozor da vidim šta se dešava. Aha, izgleda da je to benzinska pumpa. Vozač daje onu gomilu starih novčanica koju je maločas sakupio, a neki čičica sipa gorivo u rezervoar autobusa. Nastavljamo vožnju i nakon pedesetak minuta klackanja - stižemo u Baktapur!

Welcome to Bhaktapur

Mini-bus nas ostavlja ispred kapije centralnog grada. U ovom delu je saobraćaj putničkih vozila zabranjen, a dozvoljena je samo vožnja motorciklom, biciklom ili rikšom. Kapija grada izgleda kao da stojite na vratima pakla, gde vas sa obe strane dočekuju zastrašujuće statue sa natpisom "Dobrodošli u Baktapur!". Pogledom kroz kapiju se naslućuju prašnjave ulice u haosu, gužva i dim. Naravno, tu je i biletarnica - ne može bez nje. Kupujem ulaznicu i ulazim u ovo gradsko grotlo.

Baktapur je još jedan u nizu srednjovekovnih gradova-državica, koji se nalazi u dolini oko Katmandua. Ovo omaleno kraljevstvo bilo je jedna od najbitnijih tačaka na nekadašnjem "putu svile", koji je vodio iz Kine u Evropu. Lokalno stanovništvo čine pripadnici naroda Nevari. Na nevarskom jeziku, Baktapur znači "grad obožavatelja", jer je ovaj grad bio poznat po duhovnosti, ali i po ritualima žrtvovanja. U današnjem Baktapuru živi oko 80 hiljada ljudi.

Trg grnčara

Šetam glavnom ulicom, a zatim skrećem u jedan od sporednih sokaka. Sve ulice su popločane kaldrmom od crvene cigle. Ispred mene se nazire veliko proširenje i u trenutku shvatam da se nalazim na "Trgu grnčara". Na stotine glinenih lonaca stoje rasuti po celom trgu. Oko trga, postoje male radionice gde grnčari uz pomoć kamenog točka koji se okreće, ručno odbikuju posuđe od gline. Za to vreme, njihove žene raspoređuju posuđe po trgu, kako bi se glina sušila na sunčevoj svetlosti. Provodim vreme razgledajući nekoliko radionica na otvorenom.

Trg grnčara

Stižem na prostrani Taumadhi trg, čije centralno mesto zauzima jedan veliki petospratni hram. Tu počinju da mi prilaze mnogi turistički vodiči, koji nude usluge obilaska centralnog Baktapura. Svi su veoma uporni, ali uspevam da odolim njihovim naletima. Imam sa sobom knjigu, zar mi je sada potreban vodič? A zatim po prvi put na svom putovanju posustajem. Da, potreban mi je! Poslednji mi je dan u Nepalu i umorio sam se od čitanja. Želim da proćaskam sa nekim lokalcem, makar ga i ovako "iznajmio" na sat, dva. Vraćam se do ovih napaćenih ljudi, koji celog dana čekaju na trgu, ne bi li se pojavio neki stranac koji želi vodiča. Prilazim jednom mladiću, a on već počinje da se smeši. ,,Predomislio si se!" - kaže on.
,,Možda"- odgovaram diplomatski, a zatim pregovaramo cenu usluge. Dogovaramo se da me za 5 američkih dolara provede kroz najbitnije delove grada, a zatim mi stavlja do znanja da će sve to da potraje oko sat i po.
,,Moje ime je Nenad."-kažem ja ,,A kako se ti zoveš?"
,,Zovem se Dipendra." - reče on.
,,Ne želim tonu informacija o hramovima i palatama. Možeš slobodno da mi ispričaš samo najzanimljivije stvari vezane za njih. Želeo bih da saznam ponešto o životu običnih ljudi u Nepalu." - kažem.
,, Haha ... nema problema. Pitaj sve što te zanima." - odgovori Dipendra.
,, Evo, na primer, šta ti radiš u životu? Zašto se baviš ovim poslom?" - odmah počinjem da ga znatiželjno ispitujem.
,, Studiram. Upisao sam slikarstvo. Treba mi novac da kupim boje i ostale potrošne materijale. Moji roditelji su siromašni i stari. Moja braća i ja zarađujemo novac, kako bi izdržavali porodicu." - ispriča Dipendra.

Taumadhi trg sa hramom Nijatapola

Na Trgu Taumadhi nalazi se hram Nijatapola, koji datira sa početka 18.veka. Ovo je ujedno i najviši hram u Nepalu i izgrađen je na 5 nivoa. Strmo stepenište vodi do samog vrha. Sa leve i sa desne strane stepeništa stoji mnoštvo statua. Dipendra mi objašnjava kako je svaka statua deset puta jača nego statua ispod nje. Najniže zemlji su statue nepalskih ratnika, deset puta jači od njih su azijski slonovi, koji su pak deset puta slabiji od lavolikih mitoloških stvorenja iznad njih. Zatim sledi jedan par grifina, a na samom vrhu nalaze se statue boginja Bagini i Singini.
,,Da li danas verujete u sve te priče, božanstva, stvorenja?"- pitam Dipendru.
,,Ima ljudi koji još uvek veruju, ali ih je sve manje u današnje vreme. Ljudi ovde selektivno veruju. Retki su oni koji veruju baš u sve. - odgovara on.
,,A ti? Da li ti veruješ u neke od ovih stvari?"- pitam ga.
,,Heheh ... ne! Ovo je za mene samo posao." - nasmeši se on.

U blizini ovog hrama nalazi se još jedan veći hram, koji po svodovima krovova podseća na kineske tradicionalne građevine. Pored njega, nalazi se hram boginje Kali, a ispred hrama - žrtvenik. U hinduizmu, Kali je boginja vremena i boginja smrti. Kao i sva hindu božanstva, ona ima svoju dobru i lošu stranu. Njena dobra strana je kada ubija zle ljude i ostala zla stvorenja, a smatra se lošim ukoliko ubija osobe koje su dobre po naravi. Zato je bitno zadovoljiti njen apetit, a to je najbolje uraditi žrtvovanjem. Dipendra mi objašnjava kako jednom nedeljno, meštani Baktapura žrtvuju ovcu ili kozu ispred ovog hrama. Prilazimo prednjoj fasadi na kojoj se nalazi žrtvenik, po kome se zapekla krv. "Pogledaj iznad nas!"- reče moj vodič. Dižem pogled uvis i primećujem da nešto visi na konopcima.
,, Šta je to?" - pitam ga.
,, To su creva životinja!" - odgovara Dipendra.

Hram boginje Kali (gore)
Boginja Kali u dobrom raspoloženju (dole levo), Žrtvenik sa crevima životinja (dole desno)

,,Pre nego što nastavimo turu, predlažem ti da skoknemo do jedne male radnje, tu odmah iza ćoška. Prodaju najbolji kozji jogurt na svetu!" - predloži mi Dipendra.
Čitao sam o ovoj maloj radnji, koja se pominje u putničkom vodiču LP Nepal. Zaista piše da se u toj radnji pravi najbolji kozji jogurt na svetu. Rado prihvatam izazov. Usput stajemo do neke tezge, gde Dipendra kupuje cigarete. Zbog velike bede, cigarete se ovde prodaju na komad, te moj novostečeni prijatelj pazari dva komada. U neuglednoj omanjoj radnji, neki starac otvara frižider i iz njega vadi plastičnu čašu veličine našeg jogurta od 200ml. Jogurt ne može da se pije, veoma je gust, te dobijam i kašičicu. Kroz glavu mi prolazi mogućnost da ću ovo veče možda ponovo provesti na WC šolji. Ipak, jedem ovaj slatki jogurt, koji i nije tako loš. Čak se i ne oseća toliko da je kozji. E, sad ... ne verujem da je najbolji na svetu!

Sa Dipendrom kroz Baktapur

Scene iz kamasutre (donji deo duboreza)

Opšte je poznato da se svaki najbitniji trg u Nepalu zove Darbar trg. Baktapur nije izuzetak. Stižemo na Darbar trg, koji deluje dosta prostranije od istoimenih trgova u Katmanduu i Patanu. Dipendra mi objašnjava da je zemljotres srušio neke od građevima u centralnom Baktapuru, te zato ovaj trg danas izgleda dosta veći nego ranije. Na trgu se nalaze "zlatna vrata" koja dalje vode u dvorište palate. Prolaznici zastajkuju ispred vrata, ljube ih i mole se. Prolazim kroz ova vrata i stižem do "Palate sa 55 prozora", koja je ujedno i glavna palata u gradu. Ona danas služi kao državna galerija, a slike u njoj su vrlo interesantne. Poseban utisak na mene ostavlja ritualni bazen sa statuama kobrolikih stvorenja, takozvani "bazen sa nagama", koji se nalazi u dvorištu bočno od palate.

Darbar trg u Baktapuru (gore)
Zlatna vrata, ulaz u "palatu sa 55 prozora" (dole levo), moja malenkost pored jednog od hramova (dole desno)

Na Darbar trgu nalazi se pregršt hinduističkih hramova, kao i statua nevarskog kralja Bupatindre, koji meditira u lotus pozi. Ispred Taledžu hrama stoji ogromno pozlaćeno zvono, koje danas predstavlja simbol grada. Svuda unaokolo okačene su metalne table na kojima piše da je vlada Nemačke donirala rekonstrukciju centralnog Baktapura nakon zemljotresa. Rastajem se sa Dipendrom i vraćam se do improvizovane autobuske stanice izvan kapija grada. Ulazim u bus i nakon skoro sat vremena vožnje, vraćam se do hotela u Katmanduu.

Žene u Baktapuru (gore)
Pogled na Darbar trg (dole levo),  Autobus "Metalica" vozi putnike do Katmandua! (dole desno)

U hodniku hotela susrećem Trejsi. Kaže da je gladna i predlaže da zajedno odemo na večeru. Prihvatam, ali joj stavljam do znanja da već znam dobro mesto za klopu, kao i da najpre moram da pozavršavam neke stvari na Tamelu. Ona ionako nema ideju šta da radi, te najpre odlazi samnom da pokupim svoj veš iz perionice. Ta mestašca koja vam peru veš su super stvar u Nepalu! Perionica ima na svakom ćošku, naplaćuje se po kilogramu veša, a cena usluge je neverovatno jeftina. Za jedan dan, oni će vam oprati, osušiti, ispeglati i spakovati odeću! U spletu uličica uspevam da pronađem perionicu i uzimam svoje stvari.

Zatim odlazimo do knjižare. Na Tamelu ima mnogo knjižara, koje prodaju naslove na engleskom jeziku. Prodaju se nove knjige, ali prodaju se knjige i "na staro", a moguća je i zamena. Ljudi uglavnom kupuju priručnike o putničkim destinacijama, međutim, na policama ima i dela svetske književnosti. Pronalazim knjižaru u kojoj sam pre nekoliko dana kupio putnički vodič LP Nepal, sa namerom da im ga prodam za upola cene, doplatim i kupim drugu knjigu. Prodavačica prihvata moju ideju i počinjemo da se cenkamo. Trejsi se samovoljno uključuje u cenkanje i to radi veoma drsko i bezobrazno, bez imalo poštovanja prema ženi koja tu radi.

Trejsi koja drži crevo nargile, kako bi fotka bila "cool"

Gospođa se vređa, ljuti se i ne želi više da trguje sa nama. Trejsi joj kaže da je ona "zla žena", a zatim nam ova gospođa prstom pokazuje na izlazna vrata. Pokušavam da ubedim gospođu da ne poznajem Trejsi, ali prodavačica ne posustaje. Na kraju se Trejsi izvinjava, međutim prodavačica ne menja mišljenje, pa izlazimo iz radnje i idemo dalje iz jedne u drugu knjižaru. Nervozan sam zbog idiotizma saputnice, te joj kažem da više ništa ne priča. Pronalazim knjižaru gde uspevam da prodam LP Nepal za upola cene, doplaćujem i kupujem debelu i tešku knjigu LP Kina, shodno sledećoj destinaciji.

Večeramo u bliskoistočnom restoranu, jer sam se uželeo takve hrane. Naručujem vrlo ukusan humus sa pita hlebčićima i nargilu. Udišem slatkasti dim i razgovaram sa Trejsi. Ona ne puši i ne pije. Interesuje se da joj kažem gde sam sve putovao. Najviše joj govorim o Iranu, jer sam zaista oduševljen ovom zemljom. Ona sve vreme pravi kisele face i gleda me sa nevericom. Na kraju moje priče o persijskoj kulturi i ljubaznim ljudima, ona odgovara: ,,Ne želim nikada da idem tamo. Moram nešto da ti kažem. Ja jesam iz Britanije, ali sam jevrejskog porekla!".