IRAN: Grad ruža, Širaz

Širaz je jedan od najlepših gradova u Iranu. U njemu živi oko milion i po stanovnika i glavni je grad regije Fars. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.500 metara, a nadimak ovog grada je "grad ruža" ili "grad persijskih vrtova". Nalazi se na jugozapadu zemlje, oko 900km južno od Teherana. Pored muslimana, Širaz ima i mnogobrojnu hrišćansku i jevrejsku zajednicu. Možda vam ime grada zvuči poznato. To je zbog sorte grožđa i vina "širaz". Apsurdno je, ali ova sorta grožđa potiče sa ovog podneblja i sada se gaji širom sveta, ali je ovde u svojoj postojbini zakonom zabranjena! Odnosno, zabranjeno je koristiti i prodavati bilo koji alkohol. Ali, moguće je u slobodnoj prodaji naći običan bezalkoholni sok od grožđa.

Ustajem oko 8 sati ujutru i budim Dena. Naši domaćini Morteza i Sadek odlaze na fakultet, a Australijanac Den i ja izlazimo na ulice grada. Može se osetiti prijatna atmosfera i pozitivna energija kojom zrače ljudi u Širazu. Prolazimo pešačku zonu u centru grada, a zatim stižemo na glavni trg. Na sred trga nalazi se tvrđava Karima Kana. Odlično je odolela zubu vremena, te njena spoljašnost izgleda jako lepo. Fasada je ukrašena duborezima, te podseća na čipku. Tvrđava Karima Kana je pravougaonog oblika i na svakom njenom ćošku nalazi se po jedna kula. Jedna od tih kula je nakrivljena i predstavlja neku vrstu atrakcije.

Tvrđava Karima Kana u centru Širaza

nakrivljena kula

Iznad ulaza u tvrđavu stoji mozaik na kome mitski heroj Rustam u borbi ubija demona. Ulazimo unutra. Sasvim neočekivano, unutra se nalazi jedan veliki voćnjak sa narandžama! Naravno, osim voćnjaka tu su i dekorativni bazeni, badagiri, bogate i raskošne sobe, vitraži od raznobojnog stakla u prozorima ... sve redom, u persijskom maniru. Izlazimo iz tvrđave i doručkujemo neki falafel na trgu. Tu odlučujemo da se razdvojimo. Den želi da luta gradom i da se izgubi, a ja želim da posetim neka druga mesta, koja sam u svojoj glavi već zacrtao. Demokratski se razilazimo. Krećem sam prema bazaru Vakil.

Vakil bazar u Širazu

Stara podzemna Vakil kupatila (hamami)

Vakil bazar se nalazi u istorijskom centru grada. Obožavam da šetam kroz nasvođene aleje i sokake iranskih bazara. Kao i u svakom ovakvom bazaru, prodaju se: začini, sušeno voće, čajevi, garderoba od svile, ćilimi i sve što može da vam padne na pamet. Ima nešto u vezi sa ovim bazarom što mi se posebno dopada ... ali ne znam tačno šta. Možda zato što postoji veliki broj antikvarnica, koje uglavnom prodaju nakit, posudje i trofejno oružje. U jednoj od antikvarnica vidim divnu ogrlicu od poludragog tirkizno plavog kamenja i zamišljam kako bi bilo lepo da je darujem svojoj voljenoj. Dugo se cenkam sa prodavcem, odlazim iz njegove radnje, vraćam se ponovo, ponovo cenkanje i na posletku -  kupujem.

Predvorje Vakil džamije

Vakil džamija

Velelepna Nasir al-Mulk džamija

Nedaleko od bazara, maltene odmah uz njega, nalazi se Vakil džamija. Unutrašnjost ove džamije važi za jednu od najlepših u Iranu. Najimpozantniji deo jeste tzv. "šabestan" ili hala za molitvu, gde se nalazi mnoštvo stubova. Odmah pored nje, susedna Nasir-al-Mulk džamija važi za građevinu koja ima najlepše vitraže. Unutra nije bilo nikoga, pa sam ostao malo duže uživajući u igri svetlosti koja se prelamala kroz vitraže i padala na stubove i persijske ćilime. Opet prolazim duž celog bazara i izlazim na suprotni kraj ulice. Odatle idem da vidim još jednu džamiju, poslednju za danas.
                                        (dole:  Igra svetlosti u džamiji Nasir al-Mulk)


Džamija mučenika je iz 13.veka. U nju nije lako ući. Ulaz je besplatan, ali postoje policijski punktovi gde vas pretresu, zatim prolazite kroz metal-detektor, da bi vam na posletku oduzeli kameru, ranac i sve što imate. Jedina stvar koju sam nekako provukao, bila je mobilni telefon. U velikom dvorištu ispred džamije nalazi se puno prostirki na kojima odmara nekoliko stotina ljudi. Vadim telefon iz džepa i krišom pravim nekoliko snimaka niske rezolucije. Unutrašnjost džamije ukrašena je mozaicima od stakla i kristala. "Kako sada nemam foto-aparat!?"- jadam se sam sebi, dok telefonom pokušavam da uslikam očaravajuće mozaike od stakla.

Vernici unutar Džamije mučenika

Kasnije popodne susrećem se sa Mortezom, koji me vodi na najbolji sladoled u Širazu i celom Iranu! Tako bar on kaže, a meni ne ostaje ništa drugo - nego da to i proverim. Stižemo negde u blizini njegovog fakulteta i nailazimo na tu radnju. Unutra puno ljudi čeka na svoje porudžbine. Po preporuci, uzimam sladoled sa vanilom, čokoladom i šafranom. Mmmm ... zaista je nešto posebno! Pravi domaći sladoled! E sad, da li je najbolji - stvarno ne znam.



,,Nenade, vidi tamo policajce!" - reče Morteza i pokaza prstom kroz prozor poslastičare.
,,Vidim. Hapse nekog. Šta se to dešava?" - kažem ja
,, Pa ... malopre su ovde bili po sladoled momak i devojka. Onda su izašli napolju, držali se neko vreme za ruke. Čak su se i poljubili !" - ispriča Morteza
,, I ? Zato ih hapse?"
,,Da. Ili ih je policija zatekla zajedno ili ih je neko otkucao."- odgovori Morteza
,, Pa šta će sad da bude sa njima? Hoće li u zatvor?"
,, Uhapsili su ih, pa ih voze u stanicu. Odatle će telefonom pozvati njihove očeve da dođu u policiju. Očevi moraju da plate neku kaznu i da pod hitno reše šta će sa njihovom decom. Imaju dve opcije: ili da porodice izgube obraz, pa da se presele negde drugde... ili da se pod hitno deca uzmu!"- objašnjava Morteza
,, I šta se obično desi?" - pitam ja
,, Pa obično se venčaju. To je mnogo bezbolnije za roditelje."

s leva na desno: Den, ja, Sadek, Morteza

U blizini tvrđave Karima Kana, u dogovoreno vreme, nalazimo se sa Denom. Svi skupa idemo u Mortezin stan. Njegov cimer Sadek već beše tamo. Nakon večere, ova dva mlađa Iranca izrazila su želju da ih Den i ja malo posavetujemo. Interesuju ih sledeće stvari: kako da pronađu devojke, na koji način da ih "muvaju" i šta potom teba raditi. Znali su da sam ja oženjen. Zbog toga su imali visoko mišljenje i poštovanje prema meni, bukvalno u smislu "Ti si uspeo! Ti si sad pravi muškarac, sad nam kaži šta mi da radimo!" ...

,, Znate, ovde muška i ženska deca odvojeno odrastaju još od detinjstva ... tako da uopšte ne poznajemo svet žena" - reče Morteza, pomalo stidljivo.
,, Tako je" -dodade Sadek- ,,Zato je i Iran pun gejeva" - osvrnu se i ošamari Mortezinu zadnjicu, a ovaj ga čudno pogleda.
,, Da, da ... Iran je totalno pun gejeva, ali i lezbejki. Ali ne zbog toga što im se sviđaju muškarci ili žene. Nego ... Evo, na primer, Sadek i ja imamo više od 20 godina. Vreme je da izlazimo sa devojkama. Priroda nas tera. Znamo da po islamskom zakonu ne bi trebalo, ali usudićemo se. Ne možemo više da čekamo. Jedini problem nam je kako prići ženama. Kako vi to radite u vašoj zemlji?" - upita Morteza
,, Paaaaa ... na primeeer" - Den počinje da objašnjava, vidno zbunjen pitanjem - ,,Kada sam ja bio mlađi i počinjao sa prilazim devojkama ..."
,, Koliko si godina imao kada si prvi put bio sa devojkom?"- preseče ga Morteza
,, Pa ja mislim da sam imao 14-15 godina ..." - priseća se Den
,, Vaaaaauuuuu!" - sa divljenjem izgovoriše Sadek i Morteza - ,, Nastavi dalje, molimo te!"
Den nastavlja - ,,Pa, pozovem telefonom devojku koja mi se dopada, i zamolim je da radimo zajedno domaći ili tako nešto kao u vezi škole. Ako dođe, pola posla je već završeno."
,, Da, ali ako sedimo tako i ja krenem da je poljubim ... Šta ako ona to ne želi? Šta ako krene da vrišti i zove u pomoć? ... Mogu da nadrljam." - izgovori Morteza
,, Pa onda budi gej!" - dobacuje mu Sadek
,,Ovako" - opet objašnjava Den - ,, Dok radite domaći, uputi joj par značajnih pogleda. Videćeš da li i ona tebe gleda tako. To se vidi i primeti. Onda, načini sledeći potez ... uzmi i kao je sasvim slučajno uhvati za ruku, dok budeš nešto objašnjavao. Tada ćeš videti kako reaguje. Ako se ne uplaši mnogo, probaj ponovo.... malo po malo. Ne navaljuj odmah da je ljubiš!"

Morteza i Sadek su polu-otvorenim ustima pratili ovo Denovo izlaganje o devojkama. Kao da sve ovo prvi put čuju. Bili su jako zahvalni na savetima. Obojica su hteli da znaju još mnogo toga o ženama i devojkama, te su nas ispitivali cele noći. Osećaj beše čudan ... kao da objašnjavate detetu od 10 godina, a ne mladim ljudima koji su već zašli u treću deceniju života .

Vreme je za počinak. Legao sam na neku podlogu na podu i uvukao se u svoju vreću za spavanje. Za svaki slučaj, zatvorih i rajsfešlus ... da ne bi slučajno palo nekome na pamet da me u toku noći dodiruje.