NEPAL: Dolazak u "Kraljevstvo Himalaja"

Po običaju, let Er Arabijom počinje muslimanskom molitvom za srećan put, koju ova avio-kompanija emituje na svim monitorima u avionu. Mnoga sedišta su prazna, što govori da let Šardža-Katmandu i nije baš najpopularniji. Zapažam da je većina mojih saputnika iz Nepala: muškarci su omanjeg rasta i malo tamnije puti, a žene imaju iscrtane "tačke" između očiju, ispirsovane noseve i odevene su u jednobojnu odeću jarkih boja. Nakon uzletanja, putnici počinju da se ponašaju kao na vašaru. Vadi se hrana i piće iz torbi, baca se đubre unaokolo, svi glasno razgovaraju, neki ljudi igraju i pevaju u prolazu između sedišta aviona. A zatim ulazimo u zonu turbulencije i avion počinje da se trese. Stjuardese dolaze i mole putnike da se vrate na svoja mesta. Ali, avaj. Mnogi putnici ih ignorišu, kao da ih je baš briga za sve.

Avion "Er Arabije"

Oglašava se kapetan i stavlja svima do znanja da se vrate na svoja mesta, jer počinjemo sa sletanjem. Letelica dugo kruži oko grada, spuštajući se malo po malo. Katmandu se nalazi u dolini, ali je takođe okružen i visokim himalajskim vrhovima. Aerodrom u Katmanduu važi za jedan od najopasnijih na svetu i postoji poduži spisak avionskih nesreća koje su se ovde dešavale. Zato, kažu da samo najiskusniji piloti mogu da voze ovu rutu. Slećemo. Sve je prošlo kako treba.

zastava Nepala

Vekovima je Nepal bio kraljevstvo, ali u današnje vreme, on je republika. Ova država se nalazi u planinskim vencima Himalaja, smeštena između Indije i Tibeta (današnje provincije Repubike Kine). Nepal ima oko 27 miliona stanovnika, a najveći grad i prestonica je Katmandu. U Nepalu se nalazi grad Lumbini u kome je rođen Buda, a uprkos ovoj činjenici svega desetak procenata stanovništva praktikuje budizam. Premda se ovde hinduizam i budizam uveliko prepliću, velika većina stanovništva pripada hindu religiji. Zastava Nepala je zanimljivog izgleda, jer jedina na svetu nema četvrtast oblik, već izgleda kao dva spojena trougla. Takođe, osam od deset najviših svetskih planinskih vrhova nalazi se u Nepalu, uključujući i najvišu tačku na planeti - Mont Everest.

Na aerodromu nema gužve. Verovatno zato što je već 11 sati uveče. Sve deluje zastarelo i zapušteno, svetla su prigušena. Odlazim prema šalteru "Visa on arrival", jer državljani Republike Srbije mogu da kupe nepalsku vizu na licu mesta. Od službenika dobijam informaciju da bi trebalo najpre da popunim formular, a zatim da priložim jednu sliku i platim 25 američkih dolara. Uviđam da nemam slike pri sebi, već da su mi ostale u glavnom prtljagu.
,,Nemam slike kod sebe."- kažem.
,,Nema problema. Mi imamo ovde fotografa." - odgovara službenik i pokazuje mi prstom u pravcu neke male prostorije. Odlazim tamo.
,,Treba mi fotografija za vizu"- kažem čoveku u odelu koji jede neki sendvič.
,,Četiri dolara!"- odgovara on k'o iz topa.
Dajem mu 5 dolara, a on naravno nema sitno da mi vrati. Pitam ga da li treba da skinem jaknu, gde da sednem, jer mi sve ovo i ne izgleda baš kao neki foto studio.
,,Ne treba da skinete jaknu. Ne treba ni da sednete. Evo slikam!" - reče on.
Škljoc, škljoc! Zatim odlazi do štampača, izrađuje mi dve fotografije, uzima neke velike rđave makaze i seče slike "otprilike". Vidim da je slike izrezao totalno asimetrično i bez pravih uglova. Zbunjeno mu se zahvaljujem i vraćam se nazad do šaltera za vize.

fotografija za vizu

"Jel može ovakva fotografija?" - pitam sa nevericom čoveka koji radi na šalteru sa vizama.
,,Da, da. Odlična je." - odgovara mi ovaj službenik i uzima jednu fotografiju, a ja dobijam onu drugu kao uspomenu na ovaj cirkus. Lepi mi neku etiketu u pasoš, na koju upisuje hemijskom olovkom do kog datuma mogu da ostanem u zemlji. Plaćam vizu 25 američkih dolara i idem na pasošku kontrolu za strance, gde ne čeka niko. Odlazim do policajca, on mi gleda pasoš, potpisuje se na onoj vizi (etiketi) i vraća mi nazad putnu ispravu.
,,A gde je pečat? - pitam ja ,,Nisam dobio ulazni pečat!"
,,Moj potpis je pečat. Ne treba vam to. Dobrodošli u Nepal!"- nasmeja se on.
Uzimam svoj prtljag i prolazim carinsku kontrolu na kojoj ne stoji niko. Vidim jedan jedini aparat za skeniranje prtljaga. Izgleda veoma staro i raspadnuto, što potvrđuje i natpis na njemu "Out of order". Izlazim na dolazni terminal i tu nasrće na mene dvadesetak lokalaca, koji mi nude smeštaj i taksi prevoz do grada. Obično isplaniram sve detalje oko nekog  putovanja, ali ovog puta nisam imao rezervisan nikakav smeštaj. Znao sam da ću naići na nešto ovako.
,,Treba mi prevoz do Tamela!" - kažem ja, a jedan omanji gospodin glasno odgovara: ,,OK! OK! Ja ću! Ja ću! Ja ću da vas odvezem!". Izlazim sa njim napolju na parking i pokušavam da dogovorim cenu prevoza. On mi na to odgovara: ,,Ja ne vozim. Evo, u ovim kolima je moj prijatelj, on će da te odveze to Tamela. Dogovori se sa njim!". Tamel je deo grada gde se nalaze svi hoteli, gostionice, restorani, barovi ... Znam da ću lako naći smeštaj čim stignem tamo. Prilazim prednjim vratima ovog omanjeg, trošnog i prastarog automobila i vidim da sam pogrešio - vozač nije bio sa te strane! U Nepalu se vozi levom stranom ulice, te je volan sa desnoj strani automobila. Ova zemlja nikada nije bila kolonija, ali je u vreme britanske kolonializacije Indije, preuzela od suseda pravilo vožnje levom stranom puta.  Na vozačkom sedištu sedi jedan mršavi gospodin od četrdesetak leta i predstavlja mi se kao Parivar. Ulazim u kola. Napolju je mrak, u automobilu tišina, a vožnja do grada izgleda istripovano kao scena iz nekog Linčovog filma. Nema ulične rasvete, često nema asfalta, ulicu prelaze psi, koze i druge životinje, a ja sam u automobilu sa potpuno nepoznatim čovekom koji vozi kao lud levom stranom ulice.
,,Znate..."- kaže on meni: ,,Ja posedujem hotel."
,,Ne treba mi smeštaj. Snaćiću se lako na Tamelu. Već sam isplanirao neka mesta." -odgovaram ja.
,,Moj hotel je nov. To je porodični biznis, koji sam nedavno počeo. Nalazi se u samom centru Tamela." - on nastavlja priču.
,,Paaa ... kako se zove vaš hotel?"- pitam ja.
,,Pariwar Bed&Breakfast . Parivar je moje prezime."- odgovara.
,,Nisam čuo za vaš hotel."- gledam u papir na kojem imam spisak od desetak jeftinih mesta u Tamelu.
,,To je zato što smo novi. Veruj mi, u sledećem izdanju knjige LP Nepal, uvrstiće nas tamo. Odakle si ti?"- upita me on.
,, Iz Srbije... To je Jugoslavija." - odgovaram.
,,Aha, Jugoslavija! Tito i Nehru, dobri prijatelji! Nesvrstani!" - kaže on sa oduševljenjem i dodaje: ,,Vozim te u moj hotel samo da baciš pogled. Ako ti se ne dopada - idi dalje! A ako ti se sviđa, daću ti posebno sniženje, jer do sada nisam imao goste iz Jugoslavije." -reče on, a ja znajući te "super ponude" prihvatam izazov i pripremam teren za malo duže cenkanje.

jedna od ulica u Tamelu, Katmandu

Stižemo u osvetljeniji deo grada, u tesni spet sokaka, gde počinjem da nazirem ljude na ulicama. Iz minuta u minut sve je više ljudi, više svetla, buke i reklama. To mora da je Tamel, pomišljam. ,,Stigli smo."- reče Parivar: ,,Ovo je Tamel, centralni Tamel." Penjemo se na sprat i vidim da hotel izgleda sasvim pristojno. Ovaj čovek uzima ključ i otvara mi jednu od soba. Ulazimo unutra i zatičem zaista lepo nameštenu sobu sa dva ležaja. Postajem skeptičan da ovo neće biti baš jeftino.
,,Ali, ja sam samo jedan. Ne treba mi dvokrevetna soba."- počinjem sa pregovaranjem.
,,Trenutno imamo samo dvokrevetnu. Nema veze, možeš da uživaš sam u sobi." -odgovara Parivar.
,,I? Koliko para za jednu noć?" -pitam.
,,Trideset američkih dolara" -odgovara on i dodaje: ,,Ali bićeš sam u sobi, plus imaš svakog jutra besplatan doručak".
,,Skupo mi je to." -kažem ja: ,,Moram da idem dalje. U neki drugi hotel."
,,25 dolara!"- Parivar snižava cenu.
,,I to je mnogo. Ima dosta jeftinijih mesta okolo. Znam." -izjavljujem ovo, sa puno samopouzdanja.
,,OK, 20 dolara! Ne mogu jeftinije." -dobijam novu ponudu.
,,Petnaest!" - kažem ja: ,,Mogu da priuštim sebi samo 15 dolara dnevno!"
Parivar se zamisli, a zatim mi pruža ruku i kaže: ,,U redu, 15 dolara! Imaš svakog jutra doručak, a ovu vožnju od aerodroma neću da ti naplatim."

moja soba u hotelu "Pariwar B&B"

Zadovoljan, odlazim na recepciju hotela. Tamo radi mlada i lepa devojka, a Parivar mi je predstavlja kao svoju ćerku. Dajem deo para unapred i razmenjujem dvadesetak dolara za nepalske rupije. Dobijam šarene i interesantne novčanice.
,,Naš hotel nudi besplatnu vodu i toalet papir!" -dobacuje gazda sa nekom dozom oduševljenja. Klimam potvrdno glavom, a on nastavlja: ,,Svakog dana imaš pravo na besplatnu bocu vode i rolnu toalet papira!". ,,OK, hvala!"- odgovaram po malo zbunjeno, dok mi ova devojka vraća nazad pasoš i uručuje mi ključeve, flašu vode i toalet papir. Odlazim u svoju sobu i bacam se na krevet.

Novac: nepalski rupi (slonovi, nosorozi, planinski vrhovi...)

Neko kuca na vratima. ,,Napred!" - kažem. U sobu ulazi gazda hotela, gospodin Parivar i pita me: ,,Da li mogu još nešto da učinim za tebe? Jesi li gladan, žedan? Možemo da spremamo hranu i u ovo doba noći."
,,Ne, ne. Ništa ne treba, hvala!" -odgovaram, a zatim mi jedna misao prolazi kroz glavu: ,,Zapravo, da ... čekaj! Treba mi nešto. Hoću pivo! Jednu flašu bilo kog hladnog nepalskog piva!". Uželeo sam se piva, jer nisam imao prilike da ga okusim u Iranu. A sada, kada sam izmoren i žedan, leglo bi mi k'o budali šamar.
Nakon čitavih petnaest minuta, Parivar se vraća sa bocom u ruci. Verovatno je izlazio do prodavnice da ga kupi, ali nema veze. Plaćam mu u rupijima i on izlazi iz sobe. Ostajem sam sa flašom "Everest"-a u rukama i sređujem utiske u svojoj glavi.

Everest, domaće pivo

Pred spavanje, ulazim u kupatilo. ,,Pih! Pa mogli su barem da puste vodu u toaletu!" -pomišljam, gledajući u žutu tečnost kojom je ispunjena WC šolja. Puštam vodu i opet blenem u šolju: i dalje je žuto, kao da je neko upravo pišao!? Čekam par minuta, pa puštam vodu po treći put. Opet isto. Hmm...
Uzimam četkicu za zube, i odvrćem ventil iznad lavaboa. Počinje da curi voda prljavo žute boje. Tad shvatam zašto svi upozoravaju da voda u Nepalu nije za piće. Perem zube vodom iz flaše, a potom se tuširam ovom žutom vodom. Nema problema, za to može da posluži. Odlazim u krevet umoran i željan sna. Sa nestrpljenjem očekujem jutro, jer ću sutra videti mnoge tajne koje Katmandu stidljivo sakriva ispod vela istkanog od tople martovske noći.