,,Budite oprezni kada budete blizu Persijskog zaliva!"- reče nam Morteza- ,,Do sada ste se susretali sa Persijancima, ali tamo će vas čekati Arapi. Oni su drugačiji. U zalivu ima puno neobrazovanih ljudi. Znajte, jedina stvar koja njih zanima jeste -novac!"
,,Nemoj da brineš druže, siguran sam da ćemo se Den i ja snaći." - rekoh ja.
,,Još jednom, hvala na gostoprimstvu!" - uzvrati Australijanac Den našem domaćinu Mortezi.
Opraštamo se sa Mortezom na autobuskoj stanici u Širazu i ulazimo u bus za Bandar Abas. Već je 9 sati uveče i predstoji nam duga celonoćna vožnja. Naše odredište se nalazi 600 km južno od Širaza i trebalo bi da stignemo tamo tek ujutru.
Nakon pola sata vožnje, Den je zaspao. Blago njemu, pomišljam. Ja nikako ne mogu da se namestim. Ispred mene sedi jedan momak mojih godina i čačka svoj laptop.
Predstavlja mi se kao Hamid i kaže da je profesionalni fotograf. Pokazuje mi svoje fotografije, koje pritom zaista dobro izgledaju.
,,Putujem sa prijateljima na ostrvo Kešm. A ti?"
- upita me Hamid.
,,I ja putujem na Kešm. Ali, svratio bih najpre da vidim ima li štogod zanimljivog u Bandar Abasu, pa potom planiram da uhvatim brod ili trajekt do ostrva." - odgovaram.
,,Ma, odmah idi na Kešm! Nema ničeg u Bandar Abasu. Jedino ako si zainteresovan za neku kupovinu, bazar ili tako nešto." - kaže Hamid.
Ćutimo. Opet pokušavam da zaspim. Najzad uspevam! .... ,,Ne!" Budim se u toku noći. Neko nenormalno glasno hrče! Policija ulazi u autobus i broji putnike. Zatim proveravaju da li su svi putnici vezani sigurnosnim pojasevima. Mi nismo. Strance ne diraju.
Svanulo je osmomartovsko jutro, a mi stižemo u Bandar Abas. Izlazimo iz autobusa zalepljenih očnih kapaka i ukočenih udova, umorni od vožnje. U trenutku, na nas se okomiše taksisti. I to ne bilo kakvi taksisti, već oni najnaporniji koje ne možete lako da otkačite. Viču na arapskom, viču na engleskom, vuku nas za rukave, trče za nama ... Trebalo nam je dosta vremena da im se odupremo, ali oni najuporniji idu i dalje za nama. Dobacuju nešto što liči na psovke na arapskom... a zatim se moje slutnje obistinjuju i jedan od njih počinje da viče: ,,Fuck you! Fuck you!". Nakon tople dobrodošlice, nalazimo finog i mirnog taksistu koji stoji nedaleko od autobuske stanice. Dosta nam je bilo Bandar Abasa. "Do luke, molim vas! Želimo da idemo na ostrvo Kešm!" - rekoh vozaču.
Usput prolazimo pored bazara i pored jedne nedovršene džamije. Bandar Abas je prepun sumnjivih Arapa, koji se sve vreme nešto muvaju po sokacima ili stoje uz obalu. Atmosfera u gradu nije ni malo prijatna, a grad uopšte nije simpatičan. Na ulici su samo muškarci. Stižemo u luku, gde kupujemo karte za brzi brod do grada Kešm na istoimenom ostrvu. Brodovi idu na svakih sat vremena, a za vožnju je potrebno izdvojiti oko 2 evra.
Na brodu smo. Svi putnici oblače one narandžaste sigurnosne prsluke. Prilazi mi neki mornar i pokušava da me nagovori da obučem prsluk. Pravim se lud i on odlazi. Gledam sa palube prema pučini. Neverovatno koliko ima puno teretnih brodova! Znao sam i ranije da je Persijski zaliv prometan, ali nisam ni pomišljao da je brodski saobraćaj baš ovoliko gust. Usput prilazimo bliže nekim od teretnih brodova. Ogromni su. Neki od njih prevoze robu, dok su pojedini tankeri. Koliko li samo nafte prođe ovde, pomišljam ... A kroz glavu mi rezoniraju stihovi Pedrove pesme: "Svako dovozi naftu iz Irana, naftaški bluz, naftaški bluz !"
Nakon sat vremena vožnje, Den i ja stižemo na ostrvo. Plan je da na licu mesta pronađemo neki smeštaj i da ostanemo ovde bar nekoliko dana. Stavljamo svoje teške bekpekove na leđa. Sunce već prži. U glavnoj ulici naziremo nekoliko hotela. Ulazimo u prvi i odmah dobijamo informaciju da ne primaju strance. Ubrzo ulazimo i u drugi hotel - ista priča. A zatim u treći, četvrti ... Nakon niza bezuspešnih pokušaja stižemo do jednog, gde su sva obaveštenja ispisana i na engleskom jeziku. To je to, pomišljam!
,,Dobar dan. Želeli bi da odsednemo u vašem hotelu. Da li primate stance?"- upitah gospođu na recepciji hotela.
,,Da, primamo strance!"- reče ona, a meni se vrati osmeh na lice.
,,Ali nemamo slobodnih soba! Znate, sada je vrh sezone."- reče ona, a krajevi mojih usana se spustiše nadole.
Gospođa zatim nastavi: ,,Sačekajte momenat, samo da proverim susedni hotel. Vidim da ste obojica već umorni. Nije lako naći smeštaj u ovo doba godine."
,,Bili bi vam jako zahvalni."- reče Den.
U susednom hotelu bilo je slobodnih mesta! Odlazimo tamo i odmah zatičemo nov, luksuzniji hotel, kao i osoblje koje ne priča engleski. Razgovaramo rukama i nogama i pišemo najbitnije stvari na papir. Trenutno za iznajmljivanje imaju samo trosoban apartman i saznajemo da traže oko 35 evra dnevno za njega. U cenu je uračunat i doručak. Dvojica smo, nije to neka cifra... Uzimamo ključeve. Kasnije, od nekih ljudi saznajem da je prosečna dnevna temperatura u martu oko 30 stepeni i da smo "uboli" najbolje vreme za posetu zalivu. Kada dođe leto, temperature budu često više od 50 stepeni, ali su tada i cene smeštaja tri puta manje.
Izlazim napolje i sa sobom nosim mapu grada i mapu ostrva, koju sam još u Jazdu dobio na poklon od onog Tajlanđanina bicikliste. Idem prema plaži. Muškarci su ovde uglavnom obučeni u tradicionalne bele pamučne haljine, karakteristične za Arape. Na glavama imaju turbane. Nakon nekoliko kilometara šetnje, nailazim na plažu. Niko se ne kupa. Ljudi sede na pesku, večeraju, igraju karte, deca trčkaraju unaokolo, a starija muška deca igraju fudbal. I dok Persijanci zovu ovo Persijskim zalivom, stanovnici arapskih zemalja imaju svoj naziv- Arapski zaliv. Odlažem svoju odeću na mokri pesak i ulazim u vodu. More je toplo i bez talasa.
Pored obale pronalazim jedan nargila-bar u tradicionalnom stilu. Dok se širim na jedan od divana, Mustafa mi donosi čaj, nargilu, baklave. U pozadini ide tiha "chill out" muzika. Doživljavam hedonističku ekstazu kojom krunišem svoje putovanje, dok se inhaliram slatkastim dimom od jabuke i gledam u zalazak sunca, koje se lagano utapa u Persijski zaliv. Nedaleko odavde, sa druge strane zaliva je Oman. Tamo je trenutno usidrena američka ratna mornarica, zbog napete situacije između Irana i Izraela. Pa kad to nije bilo napeto?- pomišljam. Sva ta tenzija namerno se pravi zbog nafte i zbog prokletog novca! Osvrćem se i gledam oko sebe. Nema tenzije. Sve je mirno i tiho. Čarobno. Pala je noć.
,,Nemoj da brineš druže, siguran sam da ćemo se Den i ja snaći." - rekoh ja.
,,Još jednom, hvala na gostoprimstvu!" - uzvrati Australijanac Den našem domaćinu Mortezi.
Opraštamo se sa Mortezom na autobuskoj stanici u Širazu i ulazimo u bus za Bandar Abas. Već je 9 sati uveče i predstoji nam duga celonoćna vožnja. Naše odredište se nalazi 600 km južno od Širaza i trebalo bi da stignemo tamo tek ujutru.
 |
| negde u Persijskom zalivu |
Predstavlja mi se kao Hamid i kaže da je profesionalni fotograf. Pokazuje mi svoje fotografije, koje pritom zaista dobro izgledaju.
,,Putujem sa prijateljima na ostrvo Kešm. A ti?"
- upita me Hamid.
,,I ja putujem na Kešm. Ali, svratio bih najpre da vidim ima li štogod zanimljivog u Bandar Abasu, pa potom planiram da uhvatim brod ili trajekt do ostrva." - odgovaram.
,,Ma, odmah idi na Kešm! Nema ničeg u Bandar Abasu. Jedino ako si zainteresovan za neku kupovinu, bazar ili tako nešto." - kaže Hamid.
Ćutimo. Opet pokušavam da zaspim. Najzad uspevam! .... ,,Ne!" Budim se u toku noći. Neko nenormalno glasno hrče! Policija ulazi u autobus i broji putnike. Zatim proveravaju da li su svi putnici vezani sigurnosnim pojasevima. Mi nismo. Strance ne diraju.
Svanulo je osmomartovsko jutro, a mi stižemo u Bandar Abas. Izlazimo iz autobusa zalepljenih očnih kapaka i ukočenih udova, umorni od vožnje. U trenutku, na nas se okomiše taksisti. I to ne bilo kakvi taksisti, već oni najnaporniji koje ne možete lako da otkačite. Viču na arapskom, viču na engleskom, vuku nas za rukave, trče za nama ... Trebalo nam je dosta vremena da im se odupremo, ali oni najuporniji idu i dalje za nama. Dobacuju nešto što liči na psovke na arapskom... a zatim se moje slutnje obistinjuju i jedan od njih počinje da viče: ,,Fuck you! Fuck you!". Nakon tople dobrodošlice, nalazimo finog i mirnog taksistu koji stoji nedaleko od autobuske stanice. Dosta nam je bilo Bandar Abasa. "Do luke, molim vas! Želimo da idemo na ostrvo Kešm!" - rekoh vozaču.
 |
| Pogled na Bandar Abas |
 |
| Prevoz do ostrva Kešm |
 |
| Na putničkom transporteru |
Na brodu smo. Svi putnici oblače one narandžaste sigurnosne prsluke. Prilazi mi neki mornar i pokušava da me nagovori da obučem prsluk. Pravim se lud i on odlazi. Gledam sa palube prema pučini. Neverovatno koliko ima puno teretnih brodova! Znao sam i ranije da je Persijski zaliv prometan, ali nisam ni pomišljao da je brodski saobraćaj baš ovoliko gust. Usput prilazimo bliže nekim od teretnih brodova. Ogromni su. Neki od njih prevoze robu, dok su pojedini tankeri. Koliko li samo nafte prođe ovde, pomišljam ... A kroz glavu mi rezoniraju stihovi Pedrove pesme: "Svako dovozi naftu iz Irana, naftaški bluz, naftaški bluz !"
 |
| Veliki teretnjak |
,,Dobar dan. Želeli bi da odsednemo u vašem hotelu. Da li primate stance?"- upitah gospođu na recepciji hotela.
,,Da, primamo strance!"- reče ona, a meni se vrati osmeh na lice.
,,Ali nemamo slobodnih soba! Znate, sada je vrh sezone."- reče ona, a krajevi mojih usana se spustiše nadole.
Gospođa zatim nastavi: ,,Sačekajte momenat, samo da proverim susedni hotel. Vidim da ste obojica već umorni. Nije lako naći smeštaj u ovo doba godine."
,,Bili bi vam jako zahvalni."- reče Den.
U susednom hotelu bilo je slobodnih mesta! Odlazimo tamo i odmah zatičemo nov, luksuzniji hotel, kao i osoblje koje ne priča engleski. Razgovaramo rukama i nogama i pišemo najbitnije stvari na papir. Trenutno za iznajmljivanje imaju samo trosoban apartman i saznajemo da traže oko 35 evra dnevno za njega. U cenu je uračunat i doručak. Dvojica smo, nije to neka cifra... Uzimamo ključeve. Kasnije, od nekih ljudi saznajem da je prosečna dnevna temperatura u martu oko 30 stepeni i da smo "uboli" najbolje vreme za posetu zalivu. Kada dođe leto, temperature budu često više od 50 stepeni, ali su tada i cene smeštaja tri puta manje.
 |
| Stanovnik ostrva Kešm |
 |
| Plaža na ostrvu |
 |
| vreme je za odmor |
 |
| Pun mesec nad zalivom |
No comments:
Post a Comment