JORDAN : Mrtvo more & reka Jordan

Osvanulo je divno i sunčano jutro u prestonici Jordana. Idealan dan za odlazak na plažu, pomišljam, dok Maja pakuje peškire, kremu za sunčanje i ostale "džidža-midže" u ranac. Mrtvo more je udaljeno svega pedesetakak kilometara od Amana, međutim, ne postoji javni prevoz do same plaže. Jedan od načina kako doći do mora je vožnja taksijem. To zadovoljstvo košta 20-25 JD (eura) u jednom pravcu. Drugi način je auto-stopom. Mi se odlučujemo za treću opciju: da mini-busom skratimo put do mora, tako što ćemo otići do nekog obližnjeg grada, a zatim pronaći nekog ko će da nas odveze do same plaže. Kazaljke na časovniku pokazuju devet sati ujutru i pred nama je celi dan.

Napuštamo komšiluk i pokušavamo da nađemo put do bulevara Muhadžirin. Usput nam neki stariji čičica pomaže pokazujući prstom na mnoštvo stepenica koje vode nizbrdo. Silazimo dole i nakon petnaestak minuta pešačenja pronalazimo malu prigradsku autobusku stanicu Muhadžirin (Al-Muhajirin). Sa ove stanice, mini-busevi voze lokalce do omanjih gradova u blizini Amana. Jedan od njih je i gradić Rame (Al-Rameh), koji se nalazi nedaleko od obale Mrtvog mora. Ne postoji tačan red vožnje, već mini-busevi polaze onda kad se napune putnicima (ovo nepisano pravilo je zastupljeno u mnogim arapskim zemljama).

mini-bus od Amana do Rame

Vozač autobusa nam potvrdno klima glavom da je on taj koji šoferira do gradića Rame. Dajem mu papirić na kojem je na arapskom jeziku ispisano: "Želimo da stignemo do Mrtvog mora." On se smeši, kaže "OK", a zatim pokazuje prstom da zauzmemo mesta. Dok čekaju da se autobus napuni, mnogi putnici otvaraju prozore i nestrpljivo puše cigarete. Unutar vozila se širi gust duvanski dim. Sa zapaljenom cigaretom u ustima, vozač dolazi do nas i naplaćuje karte. Cena karte do Rame je 1JD po osobi. Srećom, nakon svega desetak minuta čekanja, poluprazan mini-bus polazi prema svom odredištu. Šofer usput sakuplja putnike, koji vozilo zaustavljaju bukvalno na svakom ćošku, mahajući rukom gore-dole. Svaki novi putnik koji bi ušao u autobus, pozdravljao bi sve prisutne sa "Salamu alejkum!" (as-salamu-alaykum). Ovo je jedan od najčešće korišćenih pozdrava u muslimanskom svetu, a u bukvalnom prevodu to bi značilo: "neka mir bude sa vama!".

Nakon pedesetak minuta vožnje, šofer pokazuje Maji i meni da izađemo iz autobusa. Shvatamo da nema potrebe da ulazimo u sam grad, a vozač nam signalizira da nastavimo tako što ćemo nekog od ljudi koji čekaju na ovoj raskrsnici pitati da nas odbaci do same plaže. To i činimo. Nailazimo na srednjovečnog muškarca, koji stoji ispred svog dotrajalog prašnjavog trabanta i pitamo ga da nas poveze. Dogovaramo se da nas prebaci do plaže za 4JD. Reče nam da se zove Hamid, da je iz Rame, da je ranije stalno putovao poslovno u Irak, da su ljudi na Bliskom Istoku mnogo bolje živeli dok je Sadam Husein bio živ, i još mnogo toga... Premda je Hamed govorio engleski veoma loše i sa osiromašenim vokabularom, umeo je da iskaže suštinu, te smo ga dobro razumeli. Vozimo se već dvadesetak minuta, a potom se zaustavljamo ispred neke kapije. To je ustvari ulaz na javnu plažu. Dogovaramo se sa Hamedom da se vrati po nas u 3 sata popodne, plaćamo mu i on nasmejan odlazi natrag do svog automobila.

Amman beach .... najpoznatija plaža na obali Mrtvog mora (sa jordanske strane)

Mrtvo more je podeljeno između dveju država: Jordana i Izraela. Ceo svet ga naziva morem, a u pitanju je zapravo najslanije jezero na svetu. Voda u Mrtvom moru je čak 9 puta slanija od obične morske vode. Zbog nepristupačnosti terena, kao i nemogućnosti da se istuširamo i speremo so sa sebe, odlučili smo se da boravimo na javnoj plaži. Za ulaznicu je potrebno izdvojiti 20JD po osobi. Ovo je ujedno i najveća plaža sa jordanske strane. U blizini ove plaže (koja se još i naziva Amman beach), nalazi se i mnoštvo luksuznih hotela i spa centara. Međutim, za ulaznicu na privatne plaže potrebno je izdvojiti minimalno 40JD po osobi, te ostajemo pri ovoj prvoj varijanti. Kada uđete na Amman beach, najpre primetite nekoliko slatkovodnih bazena, koji zaista lepo izgledaju. Saznajemo da je plaža krcata ljudima nedeljom i za vreme praznika. S obzirom da smo došli ovde radnim danom, zatičemo još svega 10-15 ljudi na celoj plaži.

slatkovodni bazen ispred plaže

za ulazak u vodu je potrebna i obuća

Ostavljamo bazen za kasnije i hrlimo ka Mrtvom moru. Razdragano gazimo narandžasti pesak, koji je vruć i toliko suv da prosto krcka pod nogama. Mrtvo more je dugačko 67, a široko je do 18 kilometara. Nalazi se na nadmorskoj visini (odnosno nizini) od - 422 metra, što je ujedno i najniža tačka na planeti! Ovo more je zaista mrtvo, jer zbog ogromnog salaniteta, u njemu ne žive ni biljke ni morska stvorenja. Lekovita svojstva vode iz Mrtvog mora poznata su širom sveta..
"Ko će prvi?" pitam Maju.
"Hajde, ti!" - kaže ona

naslage soli sa morskog dna

Sa zadovoljstvom dočekujem njen odgovor, navlačim na stopala neku zaštitnu obuću i koračam ka vodi. Morsko dno je prekriveno naslagama soli, koje izgledaju poput velikih slanih kamenih ploča, koje neretko imaju oštre ivice. Upravo zbog morskog dna, preporučuje da na nogama imate nešto od obuće.


Voda je veoma topla. Nakon par koraka u moru, nivo vode mi je već dostigao do struka, a onda počinjem da osećam kako me peku ujedi komaraca! Za desetak sekundi, sve je to utrnulo i više nije bilo peckanja. Dobro što se nisam brijao, pomišljam, jer bi bilo problema sa iritacijom lica. Kada spustite šake u vodu, pa ih ponovo izvadite, imate osećaj da su vam dlanovi toliko masni kao da ste ih namazali maslinovim uljem. A kada vam nivo vode dodje do visine grudi, onda - op! Odoše noge same gore! Gledam oko sebe i svi rade to isto: plutaju po površini ili uz minimalne pokrete rukama i nogama plivaju dok leže na ledjima. Iz znatiželje, punim usta vodom da vidim koliko je slana ... Uh! Bljak! Osećaj je gori nego kada ste kao dete umesto pune kašike šećera u prahu - stavili u usta kašiku soli ! Kašljem narednih par minuta, dok mi so steže grlo, a zatim primećujem da mi se koža na prstima prilično smežurala. Vreme je da izađem iz vode ...

Svi bi da plutaju !

Mrtvo more i naslage soli na dnu

Nekoliko puta ulazimo i izlazimo iz mora, a zatim idemo do dela plaže gde je moguće namazati se lekovitim blatom. Ovo blato je dobro za kožu iz puno razloga, ali najbitniji je onaj estetski: kažu da zateže i podmladjuje. Maja prva počinje da se maže ovom crnom blatnjavom masom, a potom to isto radim i ja. Zabavno je, a blato zaista zateže. I to me zateže do te mere, da nakon svega par minuta odlučujem da ga sperem sa sebe. Ne ide to tako lako! Blato se zapeklo, pa treba trljati ...
Nakon skidanja ove crne glinene maske sa naših tela, Maja primećuje da joj je koža mekanija i nežnija. Ja iskreno, ne primećujem nikakvu razliku, osim da sam se malo zapekao.


Nekoliko sati plutanja i brčkanja u Mrtvom moru, a zatim još sat vremena u slatkovodnom bazenu i to je bilo to! Dosta je plivanja za danas. Već je 3 sata popodne, a Hamed nas čeka na izlaznoj kapiji. Ulazimo u njegov automobil i dogovaramo se da nas najpre vozi do reke Jordan, do mesta gde je po Bibliji, Jovan Krstitelj krstio Isusa. Od plaže do ovog mesta ima jedno dvadesetak kilometara i potrebno je proći nekoliko policijskih i vojnih punktova.
Stižemo do željenog mesta, a Hamed ostaje na parkingu da nas čeka. Ulaznica za ovaj lokalitet je 12JD po osobi. Striktno je zabranjen samostalni obilazak, jer je reka Jordan ujedno i granica izmedju Jordana (sa jedne strane) i Palestine, odnosno Izraela (sa druge strane). Moramo da udjemo u turistički mini-bus, na čijim vratima nas dočekuje vodič. Ubrzo krećemo. Vožnja traje još desetak minuta, prolazimo još jedan vojni punkt, a zatim izlazimo iz autobusa. U daljini se vidi mnoštvo manastira. Sada smo grupica od dvadesetak turista koji idu tamo-amo u pratnji vodiča, koji je dovoljno informativan, ali ne baš i pun entuzijazma. Odlazimo do jednog uzišenja, koje se nalazi tik iznad reke Jordan. Očekivao sam veću reku, ali ova današnja je široka svega 3 do 4 metra. Reka Jordan je i jedina pritoka Mrtvog mora. Kažu da se Mrtvo more drastično smanjuje svake godine, kao i da je vodostaj reke Jordan značajno smanjen u odnosu na pre nekoliko vekova.

Sveta reka Jordan

 manstiri u blizini reke

Onda dolazimo do svetog mesta, za koje se smatra da je ono gde je (po Novom Zavetu) kršten Isus. Na tom mestu danas nema vode, jer je reka nakon 2000 godina malo skrenula tok, a kao što prethodno i rekoh, nivo vode je značajno pao. Po Bibliji, Isus je načuo da postoji neki Jovan koji krsti ljude u reci Jordan, te je otišao do njega i zamolio ga za blagoslov. Nakon njegovog upokojenja, mnogi od  Hristovih sledbenika dolaze da se krste u ovoj reci. Par vekova kasnije, ovde dolaze vizantijski car Konstantin i kraljica Jelena i podižu baziliku. Ova vizantijska crkva je dugo bila jedno od najposećenijih mesta za hrišćanske hodočasnike, sve dok se nije potpuno urušila nakon dva katastrofalna zemljotresa. Od prvobitne bazilike danas nije ostalo mnogo, osim stubova, zidova i nekoliko očuvanih mozaika.

mesto krštenja Isusovog

U današnje vreme, postoji i novo mesto, gde je moguće krstiti se ili se samovoljno potopiti u mutnu reku Jordan. Stižemo na samu obalu reke i potapamo po jednu šaku u nju. Sa naše strane drema vojnik u jordanskoj vojnoj uniformi sa puškom u ruci. Svega nekoliko metara dalje, sa druge obale, takodje sa oružjem u ruci, posmatra ga njegov izraelski kolega. Kažu da je ovo sveto mesto godinama bilo izvor tenzija. Jevreji tvrde da je Isus kršten sa njihove strane reke, dok Jordanci tvrde suprotno. Bilo kako bilo, Jordancima u prilog idu ostaci vizantijske crkve.


Nakon jednočasovne ture vraćamo se Hamedu. On nas kolima odbacuje nazad do one raskrsnice, koja je ujedno i skretanje za grad Rame, gde nas je prvobitno još jutros i pokupio. Tu čekamo onu istu mini-bus liniju, koja za 1JD vozi do Amana. Kasnije popodne stižemo u Aman i ponovo šetamo bazarom (tzv.sukom). Usput klopamo neke kolače, falafele, a zatim posećujemo našeg domaćina Samana u njegovoj kancelariji. Dogovaramo se da kasnije izadjemo do grada na piće.

dobro jordansko pivo

Saman nam kuca na vrata. Već spremni za izlazak, upadamo u njegova kola. U kolima je još i neka devojka, koju nam on predstavlja kao svoju drugaricu. Prijatno ćaskamo sa njim i sa ovom devojkom, kojoj se po licu moglo videti da nije sa ovih prostora. Reče da je sa Filipina i da radi i živi u Amanu. Veče je bilo planirano za odlazak u books@cafe, jedno od najpopularnijih mesta za izlazak za mlade u Amanu. U pitanju je divno dekorisan ugostiteljski objekat na dva nivoa. Jedan deo kafea je biblioteka, jedan je čitaonica, jedan internet kafe ... a na vrhu je veliki balkon sa koga se pruža čaroban pogled na noćnu panoramu grada. Odlučujemo da veče provedemo na balkonu.

Konobar nam donosi da (besplatno) degustiramo dve vrste nekih novih krem kolača. Ja obožavam slatkiše i meni su oba kolača bila super, dok ostali kasnije rekoše konobaru šta bi menjali: teksturu, voće, količinu šećera.... Tu nam se pridružuje i onaj dosadni Amer što je godinama šljakao u Saudijskoj Arabiji. Maja i ja pušimo nargilu, a potom pijem neko novo jordansko pivo koje je iznenađujuće dobrog ukusa.

Društvance u books@cafe-u
(dole s leva na desno: dosadni Amer, prijatna Filipinka, naš domaćin Saman)