IRAN: Persepolis

Kada u današnje vreme pomenemo Persijance, prvo što nam padne na pamet jesu nemilosrdni vojnici iz filma "300", gde kralj Kserks izgleda kao otelotvorenje nekog demonolikog božanstva. Druga stvar jeste udžbenik istorije iz osnovne škole, u kojem dosadni tekstovi propraćeni crno-belim fotografijama dočaravaju Mesopotamiju, Persiju i druge bliskoistočne kulture. Zato, evo vesti "u boji" iz bivše antičke prestonice.

"Vrata svih naroda", ulaz u Persepolis

Australijanac Den i ja stižemo busom u Širaz, jedan od najvećih gradova u Iranu. Još uvek je veoma rano (oko 6 sati ujutru), pa odlučujemo da najpre odemo do Persepolisa. Dobro je posetiti ovaj lokalitet ujutru dok još nije vrućina i kada nema turista. Od autobuske stanice u Širazu do Persepolisa ne postoji organizovani prevoz, pa odlazimo do parkinga gde zatičemo veći broj taksi vozila. Ubrzo, nalazimo nekog taksistu koji govori engleski i pregovaramo cenu prevoza. Persepolis se nalazi 70 kilometara severoistočno od Širaza. Taksista bi trebalo da nas odveze do samog antičkog grada, da nas čeka par sati, a zatim vozi na još nekoliko mesta. Na posletku, trebalo bi i da nas vrati natrag u Širaz. Sve skupa, to je oko 160 km vožnje plus čekanje. Pao je dogovor. Dvadeset američkih dolara za celu turu, što je bukvalno 10 dolara po osobi! Den, taksista i ja zadovoljno sedamo u kola i krećemo ka Persepolisu. Uglavnom se krećemo dobrim auto-putem i za nešto manje od sat vremena stižemo na odredište.

Den i ja

Persepolis, grad koji kroz istoriju nikada nije "pao", sve dok se nije pojavio Aleksandar Makedonski. Kažu da je Aleksandar bio pijan kada je spalio Persepolis. Kažu još da ga je na ovakvu odluku nagovorila prostitutka, te je on bacio prvu baklju u odaje carske palate. Potom je naredio svojim vojnicima dalje uništavanje grada, kao osvetu za spaljivanje Atine u grčko-persijskim ratovima. To je bilo jako čudno, jer je sam Aleksandar bio veliki poštovalac raznih kultura. Zato, nikada nije sebi oprostio razaranje Persepolisa. Grad je osnovan oko 500. godine pre nove ere, a njegov osnivač bio je Darije I Veliki iz porodice Ahmenida. Čak i posle spaljivanja, Persepolis je delimično obnovljen i ostao naseljen sve do 13.veka.

"Vrata svih naroda"

Palata Tačara

Stižemo. Idemo najpre do jedne omanje zgrade da kupimo ulaznice. Cena za ovaj veliki i poznati istorijski kompleks je smešna. Za svega 40 euro centi može se u Persepolis! Mnoštvo stepenica s leve i desne strane vode prema ulazu u grad, odnosno do "vrata svih naroda". Persepolis je bio jedinstven i težak za osvajanje baš iz razloga što je imao jedan jedini ulaz - a to su bila "vrata svih naroda". Sa ostalih strana bio je okružen zidinama i planinom. "Vrata svih naroda" su dobro očuvana i vode dalje u ogromnu dvoranu koja je sada urušena. Bilo je tu dobro očuvanih reljefa i primera fine antičke umetnosti, a mogao bih da izdvojim palatu Tačara, kao jedno od interesantnijih mesta.

Iranske devojčice oduševljene strancima

Ružičasti flamingosi u blizini Persepolisa

Na brdu iznad gradskih ruševina, sustiže nas grupa iranskih devojčica. Verovatno je u pitanju bila ekskurzija, jer za nama ide celo žensko odeljenje od tridesetak devojčica osnovnoškolskog uzrasta. Učiteljice pokušavaju da ih obuzdaju, ali one vade foto-aparate, kikoću se i raduju jer pred sobom vide strance. Nekoliko njih želi da se slika sa nama, pa usput pokušavaju da pitaju odakle smo i da li volimo Iran. Nakon puna dva sata obilaska, vraćamo se da proverimo da li ovaj naš taksista još uvek čeka. Naravno, čekao je. Krećemo dalje.

Nakš-e-Rustam, grobnice persijskih kraljeva

Usput obilazimo Nakš-e-Radžab, koji meni ne beše ništa posebno zanimljiv. Međutim, nekoliko stotina metara dalje čekao je i najbolji deo dana: grobnice persijskih kraljeva ili Nakš-e-Rustam! Cena ulaznice je oko 20 euro centi. Iz daljine, ovo mesto izgleda impresivno, ali tek kada dođete bliže shvatite koliko su visoke stene i koliko tu ima puno detalja. Pojedini reljefi su stari i po 3.000 godina. Grobnice persijskih kraljeva uklesane su u kamen i sve imaju oblik krsta, dok je ulaz u njih visoko u sredini. Posetiocima je zabranjen ulazak u grobnice, ali i da nije - ne znam kako bi se iko popeo gore. Ovaj lokalitet po mnogo čemu liči na Petru u Jordanu, ali je opet dosta drugačiji. Ove četiri grobnice pripadale su: Dariju I, Dariju II, Kserksu I i Artakserksu. Ispred njih stoji čudna kockasta građevina za koju se smatra da je zoroastrijasnki "hram vatre", pa je nazivaju još i "Zaratustrina kocka".

This is NOT Spartaaaaaaa!

Grobnica Kserksa I (a ispod nje stoji Den)

Odlazimo iz Nakš-e-Rustama puni utisaka, a taksista nas vozi nazad u Širaz. Rekosmo mu da nas u Širazu ostavi kod parka gde je sahranjen poznati pesnik Hafez. Ubrzo stižemo tamo i dajemo taksisti dogovorenih 20 dolara. Obilazimo baštu oko Hafezovog groba. Na nadgrobnoj ploči stoje uklesani stihovi, a preko njih ostavljeno je puno svežeg cveća. Hafez je najomiljeniji perijski pesnik. Svaki prosečan Iranac će reći da je u životu bitno pročitati dve stvari: Kuran i Hafezove pesme. Ove pesme uglavnom govore o ljubavi, životu, vinu... Hafez je bio strastan ljubitelj vina. Iako se ovo ispijanje sada kosi sa islamskim principima, kult Hafezovih dela i dalje živi. Svakog petka se u ovom parku organizuju književne večeri, a park tog dana bude uvek pun.

Hafezov park u Širazu

Mini-mauzolej i grob Hafeza

Vreme je da se nađemo sa našim domaćinom. Dolazimo na dogovoreno mesto u gradu i susrećemo se sa Mortezom i njegovim prijateljem Sadekom. Morteza je fin mladić, star svega dvadesetak godina. Još uvek je student i živi u iznajmljenom stanu sa svojim kolegom i cimerom Sadekom. Morteza govori tečnim engleskim jezikom i odmah nam stavlja do znanja da je izrazito religiozan musliman. Obojica nam pokazuju put do njihovog stana, a usput ulaze u neku radnju i iznajmljuju sony playstation. Stižemo u njihov dom. Najpre neobavezno ćaskamo o svemu i svačemu, potom večeramo na podu, pa zatim na red dolaze i video-igre. Srbija je cele večeri pobeđivala u fudbalu.

Gandalf, negde u Širazu