IRAN: Kroz najlepše vrtove Širaza

Vrt Eram

Danas nikuda ne žurim. Ustajem oko 10 sati ujutru i znam da predstoji jedan opušten i miran dan. Bacam pogled kroz prozor i gledam u nebo. Vedro je i plavo, bez imalo oblaka. Širaz je poznat kao "grad persijskih vrtova". Kažu da se najlepši vrtovi i bašte u današnjem Iranu nalaze baš ovde. U prethodih nekoliko dana obišao sam mnoga mesta u gradu i okolini, tako da danas postavljam sebi zadatak da prošetam kroz tri najlepša vrta u gradu: vrt oko palate Eram, vrt Džahan Nama, kao i kroz vrt Narandžestan.

Već je podne. Stižem u Narandžestan. Ovo je ustvari kuća-muzej u kojoj je živela bogata porodica Kavam. Ispred kuće nalazi se voćnjak sa narandžama, a kroz baštu se proteže dugačak dekorativni bazen. Bašta nije velika, ali je lepo dekorisana. Čini se kao da postoji simetrija leve i desne strane vrta. Ulazim u kuću i zatičem sebe u "staklenoj sobi". Na svom proputovanju kroz Iran video sam puno sličnih stvari, ali ova "staklena soba" bila je najlepša od svih. Očaran lepotom ove prazne prostorije, ostajem u njoj neko vreme i pokušavam da je fotografišem. Zatim obilazim i druge delove kuće, a potom izlazim na ulicu i zaustavljam taksi. "Do vrta Džahan Nama!"- rekoh vozaču.

Vrt Narandžestan

Kuća porodice Kavam

"staklena soba" u kući Kavam, Narandžestan

Vrt Džahan Nama prvobitno je izgrađen u 13.veku i jedan je od najstarijih u Širazu. Nalazi se nedaleko od Havezovog mauzoleja i nije baš tako mali. Medjutim, prilično je lako orijetisati se u njemu. U sredini vrta Džahan Nama stoji građevina (paviljon) u klasičnom persijskom stilu. Od paviljona, šire se  4 glavne staze za šetanje, koje se kasnije račvaju na 8 manjih. U vrtu ima puno drveća. Brojčano preovladavaju stabla urminih palmi, narandže i limuna, a najkarakterističniji su stari čempresi, koji su ujedno i najstarije biljke u vrtu. Plodovi mandarine već uveliko rastu, dok su narandže tek počele da cvetaju. Svuda se osećao blagi osvežavajući miris narandžinog cveta. U vrtu nije bilo puno ljudi. Nakon dobrih 2 sata uživancije i šetnje Džahan Namom, još jednom ulazim u taksi vozilo, koje me za otprilike jedan euro ostavlja u suprotnom delu grada.

(dole: vrt Džahan Nama)

   

Najlepše sam ostavio za kraj: vrt Eram i palata Eram. Ova klasična persijska bašta nalazi se nedaleko od širaškog univerziteta. Stižem na kapiju vrta, gde zatičem natpis "zatvoreno"! Ispred kapije ima puno mladog sveta, te mi objašnjavaju da vrt radi dvokratno i da će ga otvoriti oko 5 sati popodne. Tako je i bilo. Pola sata kasnije, na ulazu se pojavljuje čuvar. Sanjivo i bezvoljno otključava kapiju, a ja i još pedesetak ljudi ulazimo unutra. Najpre nailazim na deo gde je botanička bašta, a zatim glavnom stazom dolazim do centralnog dela vrta. Svuda vidim puno mladog sveta. Eram ima bezbroj kutaka, te prolazim pored parova koji se kriju od očiju javnosti, kao i pored mladića i devojaka koji krišom puše cigarete. U centralnom delu vrta nalazi se prelepa palata Eram. Na persijskom i arapskom jeziku reč "eram" (odnosno iram) označava "raj" u koji idu sledbenici Kur'ana. Ova rajska bašta imala je i nekoliko bazena sa vodom, a boja vode varirala je od tirkizno plave do nebesko-plave nijanse.

Palata Eram (slika gore i ova slika)
Ulaz u vrt Eram (slika levo)

"Izvinite, da li možete da me fotografišete?"- obrati mi se nepozati muški glas. Okrećem se i vidim čoveka mojih godina, azijskih crta lica.
"Naravno."- kažem ja ,,I meni bi dobro došla pomoć". Pravim nekoliko fotografija, a zatim nastavljamo razgovor.
"Odakle ste?"- upita on mene
"Iz Srbije. Da li znate gde je to?"
"Naravno, to je u Rusiji. Kod vas je uvek veoma hladno!" -prokomentarisa on
"Ne, ne! ... Svi mešaju Srbiju sa Sibirom. Nije to isto. Jugoslavija, ako znate."
"Aha! Znam. Izvinjavam se. Ne poznajem baš najbolje taj deo sveta. Ja sam iz Hong Konga. Zovem se Edvard. Trenutno radim u Emiratima, u Dubaiju. Sada malo putujem Iranom."-reče on
"Interesantno. Ja baš idem u pravcu Kine!"- odmah odgovaram: ,,Idem da živim tamo. Moje krajnje odredište -grad Naning i nije tako daleko od Hong Konga."
"Hong Kong nije Kina! Totalno je različit. Uvidećeš to tek kada stigneš tamo." - reče Edvard i sklopi neku facu kao da se malo uvredio što ga poredim s Kinezima. Baš me briga, pomislih, pa i on je za mene rekao da sam iz Sibira.

"Rajski vrt" - Eram

Šetamo dalje kroz vrtove bašte Eram i usput razgovaramo o Iranu i o nekim drugim temama. Odjednom, prilazi nam grupica studenata. Nekoliko momaka i devojaka nas pozdravljaju i izražavaju veliku želju da proćaskaju sa strancima. U blizini nalazimo neki kutak sa praznim klupama. Ovi mladi ljudi su puni pitanja, a najveće interesovanje pokazuju za priče o svetu izvan Irana. Žale se na striktne islamske zakone, dok pale cigaretu za cigaretom, kikoću se i upijaju sve što Edvard i ja kažemo. Nakon dužeg razgovora, opraštaju se od nas, zapisuju naše mejlove i odlaze. Ja takođe otpozravljam svog kineskog poznanika i odlazim iz vrta.

Sa Edvardom iz Hong Konga i studentima iz Širaza

Veče je. Stižem nazad u Mortezin stan, a zatim na kratko izlazim sa Denom do obližnje prodavnice po sastojke za večeru. Kuvam špagete i mešam ih sa tunjevinom, maslinkama i sosom od paradajza. Večeramo na podu, a Morteza je oduševljen ukusom i brzinom pripremanja ovog obroka.
,,Hoću da me naučiš kako se ovo sprema! Za uzvrat ću i ja tebe nešto da naučim."-reče mi Morteza.
,,Nema problema" - rekoh ja i objasnih mu recept u dve rečenice
,,I to je sve?" - upita on sa nevericom
,,Da, da ... nema tu neke filozofije." - odgovorih
,,Baš je lako! A, šta mogu ja tebi da objasnim?" - upita me Morteza
,,Paaaa ... " - zamislih se na trenutak, pa se setih jedne stvari koja mi nije bila baš najjasnija: ,,Hajde da ti meni lepo da objasniš kako vi koristite ono crevo u WC-u umesto toalet papira! To me baš zanima."
Morteza se zasmeja, a potom stade ispred nas i namesti se u čučeći položaj.
"Epa vidiš, dok čučiš, desnom rukom uzmeš crevo. Najpre ga uperiš negde sa strane, pa pustiš vodu. Onda mlaz vode uperiš prema svojoj zadnjici."
Den i ja gledamo ovu živopisnu demonstraciju Morteze, koji se ozbiljno uživeo u svoju ulogu i uzdržavamo se da ne puknemo od smeha.
Morteza nastavlja: ,,Onda levom rukom prilaziš spreda, provlačiš šaku između nogu i kada dostigneš do mlaza vode - trljaš!"

Nikada neću zaboraviti ovaj slikoviti "tutorijal". Putujući kroz Iran, uvek sam u rancu imao rolnu toalet papira, tako da mi ovo znanje u vezi sa "wc crevom" i nije baš trebalo. Sa druge strane, želeo sam da saznam kako oni to rade. Ko zna, možda nekada u životu ovo naučeno gradivo moram da primenim i u praksi!