IRAN: Severni deo prestonice - Tadžriš

Znate onaj osećaj kada se ujutru probudite zbunjeni, zato što je vaš san bio isuviše realan? Tako sam ja proveo celu noć u Pirotu, a kada ujutru otvorih oči - videh Sinu i Afšina kako se spremaju za posao. Još jedan radni dan za ove mlade Irance. Afšin prvi istrča iz stana. Žurio je na aerodrom. Tog dana imao je poslovni sastanak sa Kinezima na ostrvu Kiš u Persijskom zalivu.

Sina i ja krenusmo kolima kroz Teheran. Dogovorismo se da se čujemo nakon završetka njegovog radnog vremena. U blizini Valiasr trga, izađoh iz automobila. Ulica Valiasr najduža je u Teheranu. Dugačka je oko 18 kilometara i proteže se u pravcu sever-jug, te deli prestonicu na istočni i zapadni deo grada. Na istoimenom trgu, siđoh u metro stanicu. Trebalo je dobrih četrdesetak minuta vožnje do Tadžriša.

Tadžriš, u blizini centralnog trga

ulica u severnom delu grada

 Severni deo grada nosi ime Tadžriš. Godinama unazad, ovo je bio poseban gradić. Ali ubrzanom ekspanzijom prestonice, Teheran je "progutao" mnoga okolna mesta, koja su sada njegov sastavni deo. Izađoh na Trg Tadžriš, koji beše prepun ljudi. U blizini se nalazio bazar. Tadžriški bazar nije bio veliki, ali beše za nijansu skuplji od teheranskog. Nije ni čudo, jer je Tadžriš važio za deo grada gde žive bogatiji stanovnici Teherana. Moglo se videti puno luksuznih kuća i vila. Zbog veće nadmorske visine, vazduh je bio čistiji. Ulice su izgledale uspavano. U ovom delu grada bilo je znatno manje saobraćaja i dosta zelenila. Prošetah bazarom, pojedoh neko pecivo i pitah ljude za smer do dvora Niavaran.

Niavaranski dvor

Niavaranski dvor bio je dom poslednjeg iranskog kralja Mohameda Pahlavija, sve do Islamske revolucije 1979. godine. Ova država bila je monarhija dva i po milenijuma u kontinuitetu: od kralja Kira do Pahlavija! Niavaranska palata je veliki kompleks od više zgrada, razbacanih po ogromnom ograđenom posedu. Svuda unaokolo su vrtovi i skoro sve zgrade su preinačene u muzeje. Neke delove dvora čuvala je vojska.  

Iranska vojska na ulazu u muzej

Unutar zgrade Vojnog muzeja, jedan deo postavke prikazivao je iransko-irački rat. Nisam pristalica oružja i ratovanja, ali beše nekoliko zanimljivih eksponata. Jedan od njih bila je poniklovana automatska puška AK-47, koju je bivši irački lider Sadam Husein simbolično poklonio Irancima kao "znak mira"!  Pored ovog muzeja, postojala je i zadivljujuća kolekcija old-tajmera poslednjeg iranskog kralja. Ovi automobili izgledali su kao novi, a u kolekciji bilo je najviše vozila marke Rolls-Royce i Mercedes.



Sedoh u jedan od autobusa gradskog prevoza i odvezoh se do centra grada. Tamo nađoh neku menjačnicu i zamenih 30 američkih dolara za iranske rijale. Premda Iran nema nikakve političke odnose sa SAD-om, sve menjačnice i dileri na ulici će rado prihvatiti američki novac. U Iran ne treba nositi evre, jer nije ih lako prodati.

Nacionalni muzej Irana

glava "slanog čoveka"

Stigoh ispred velelepne zgrade Nacionalnog muzeja Irana. Ulaznica je bila neverovatno jeftina. Na ulazu u muzej, poželeše mi dobrodošlicu i objasniše mi gde se šta nalazi. Zbirka eksponata u muzeju bila je šarenolika: od praistorijskih ćupova i glinenih igračaka, nakita i oruđa iz bronzanog doba, do artifakata iz drevne Mesopotamije, ostataka biblijskih gradova Šuš i Šuštar, statua iz Persepolisa, prestonice drevnog Persijskog kraljevstva. Na žalost, mnogi najznačajniji i najbitniji eksponati nalaze se u muzejima zapadnoevropskih zemalja, kao i u njujorškom Metropolitenu. Jedna od atrakcija muzeja je i takozvani "Salt man" (slani čovek). Ovaj nesrećnik izgubio je život u rudniku soli još pre 1700 godina. S obzirom na to da je vekovima bio u izuzetno slanoj sredini, delovi njegovog tela (uključujući kožu, kosu i bradu) bili su dobro očuvani.

zbirka eksponata iz Persepolisa

U suvenirnici muzeja pronađoh dobru i jeftinu kopiju knjige "Lonely planet - Iran" na engleskom jeziku. Mojoj sreći ne beše kraja. Ova knjiga, ovaj vodič kroz zemlju mnogo će mi olakšati orijentaciju po gradovima, dati mi uvid u cene hrane, pomoći mi oko reda vožnje i još mnogo toga. Sav srećan, izađoh u susedni park. Sedoh na klupu i sa nestrpljenjem počeh da čitam.

Zazvoni mi telefon. To je bio Sina. Završio je sa poslom. Nađosmo se na Vanak trgu, a zatim me odvede na neko mesto gde se okupljaju umetnici Teherana. Bilo je tu: muzičara, slikara, glumaca, pesnika. Mnogi od ovih ljudi dobro su baratali engleskim jezikom. U Iranu ne postoje barovi, pabovi, diskoteke i slična mesta . Aktuelna vlast smatra da to nije dobro za mlade ljude. Uprkos tome, ipak postoji "underground" scena i mesta izvan grada gde se žurke i koncerti krišom održavaju.

Sina u čajdžinici

Zasedosmo u čajdžinicu. Čajdžinice su bile jedine "legalne" kafane u Iranu. Služili su se čaj i kafa i pušile nargile. Gust dim širio se prostorijom, koja već beše ispunjena ljudima. Nađosmo prazan sto. Naručismo po čaj i po nargilu. I dok su se u vazduhu mešali mirisi svakojakih smola, uvideh da moje prisustvo privlači pažnju mnogim gostima. Onda krenuše znatiželjno da ispituju Sinu: "Ko je ovaj momak? Odakle je? Jel musliman?". Sina im odgovori da sam njegov prijatelj, da sam iz Srbije i da nisam musliman. Hteli su da razgovaraju sa strancem. Sina je prevodio, a konverzacija se vodila između 5-6 ljudi i mene. Svi su bili jako fini, nasmejani i pozitivni. Na kraju me pozdraviše, izgrliše i ne dozvoliše nam da platimo čaj i nargile.

Odosmo u Afšinov stan. On beše umoran od puta. Nakon sletanja na aerodrom najpre je svratio do svojih roditelja i doneo nam domaću hranu. Za večeru smo jeli kašk-e-bademdžan, jedno od najboljih jela koje sam probao u Iranu. Ovaj namaz se često služi za večeru. Osnovni sastojci su: kaša od plavog patlidžana, topljeni sir, maslinovo ulje, crveni i beli luk, surutka, sasitnjeni pečeni orasi ili badem i još neki začini. Sve se to smeša i ispasira, a onda se u to utapaju krekeri ili se razmazuje po hrskavim tankim hlebčićima. Fantastičnog je ukusa.
Nakon par aperitiva i izvrsne večere, odosmo na spavanje. Već sutra će mi ovi momci nedostajati. Ujutru odlazim iz Teherana.

kašk-e-bademdžan

bademdžan, salata od svežih listova nane,
iranski hlebovi i domaći jogurt