IRAN: Jutarnja šetnja kroz Teheran

Stigoh u Teheran. Napolju je još uvek bio mrak. Sat na autobuskoj stanici Aržentin pokazivao je da je pola pet ujutru. Bilo je veoma hladno. Nedaleko od stanice ugledah omanju radnju u kojoj uđoh da se ugrejem. U loncima su se krčkale neke čorbe. Pokazah prstom koju čorbu želim i sedoh uz sto. Februar je. Mnogi misle da se Iran nalazi u pustinji i da je ovde uvek toplo vreme. Ali samo je centralni deo Irana pustinja i samo je južni deo topao tokom cele godine. Teheran ima umereno-kontinentalnu klimu, sličnu gradovima u Srbiji. Čorbu pojedoh brzo, a zatim kupih limenku bezalkoholnog piva, kako bih produžio svoj boravak u zatvorenoj prostoriji. S obzirom da je u Iranu alkohol zakonom zabranjen, svakog dana sam pio sokove i bezalkoholna piva. Bilo je tu zaista dobrih ukusa, ali ...fuuuuj! Ovo pivo je odvratno! Imalo je ukus čokolade. Ja jesam veliki ljubitelj čokolade, ali ova pokušaj gaziranog čokoladnog napitka bio je ogavan! Spustih glavu na sto i odremah par sati.

  

                   prvi susret sa Sinom                              vagon za muškarce u teheranskom metrou

Tog jutra trebalo je da se nađem sa Irancem koji se zvao Sina. Putujući kroz Iran, hteo sam da što manje odsedam u hotelima, a da se što više družim sa lokalnim stanovništvom. Ovog momka sam našao na netu na sajtu kaučsurfing (couchsurfing.org). Ponudio se da me besplatno smesti u svom stanu. Ali najpre je trebalo da ga upoznam. U svom tefteru imao sam adresu firme za koju on radi, te stigoh u njegovu kancelariju oko 8 sati ujutru. Tako smo se prethodno i dogovorili. Sina je bio momak od dvadeset i kusur leta, visok i vitak, sa dugačkom kosom vezanom u "konjski rep". Radio je kao pejzažni arhitekta u omanjoj firmi za prostorno planiranje. Sedoh za njegov radni sto i on me ponudi čajem. Razmenismo par rečenica, a kad ga upitah da mi kaže nešto o Teheranu, on munjevito izvadi veliki prazan papir i krenu da crta mapu grada. Videlo se da mu profesija ide od ruke. Sve mi je bukvalno "nacrtao" i objasnio gde i kako da stignem. Njegova koleginica takođe htede da bude od pomoći, te mi odštampa mapu grada sa linijama metroa. Ostavih sve svoje stvari u mali sobičak, koji beše tik uz Sininu kancelariju, presvukoh se i krenuh u osvajanje grada.

ulaz u metro stanicu Miramad (levo) i pogled na grad u blizini Vanak trga (desno)

Ulice su bile pune užurbanih ljudi. Muškarci su bili uredno obrijani, obučeni u odela. Žene su nosile marame preko kose, ali samo tako da im ona prekriva temeni deo glave. Bile su našminkane i dotererane, često ofarbane kose, a ispod marame nazirale su se uredne i moderne frizure. Mnoge su imale lepo lice. Nije bilo puno onih koje su nosile feredžu ili burku. Otpešačih do metro stanice Miramad i siđoh ispod zemlje. Metro stanice u Teheranu su besprekorno čiste, a vozovi moderni. Postoje posebni vagoni za muškarce, a posebni za žene. Vagoni namenjeni ženama nalazili su se obično na kraju kompozicije.

Golestanska palata, Teheran

 Otišao sam do starog dela grada. Kroz pešačku zonu hodalo je na hiljade ljudi. Sa leve i sa desne strane ulice bilo je puno tržnih centara, a žene su redovno zastajale ispred izloga sa zlatom. Moglo bi se reći da trgovina ovde cveta. Stigao sam do malog platoa ispred Golestanske palate. Tu nije bilo velike gužve. Pojedoh neki kebab, kupih rezervne baterije za foto-aparat i uđoh u dvorište palate.

Golestanska palata je ustvari kompleks od 17 palata, muzeja i dvorana. Počela je da se gradi u 16. veku, a mnogi persijski vladari vremenom su je dograđivali. U dvorištu, ispred najstarijeg dela palate, protezao se dugački bazen ispunjen vodom. Voda je bila značajan element u dekoraciji persijskih vrtova. Dok sam se približavao zgradi, čula se lagana i prijatna muzika. Ne ova novokomponovana arapska muzika, nego pravi zvuci drevne Persije, uz melodije koje je neko svirao na meni nepoznatom trzačkom žičanom instrumentu.

Obiđoh centralnu palatu, Palatu Sunca , Palatu vetra... A poseban utisak na mene ostavila je "dvorana ogledala". Sam ulaz u nju izgledao je nestvarno. A dvorana- ogromna i raskošna, ispunjena mozaicima od stakla i kristala, sa arabeskama na zidovima, svakojakim pozlatama i ćilimima na podu. Raskoš, koju samo persijski šahovi mogu sebi da priušte. Posetih i riznicu sa blagom, kao i kriptu sa sarkofazima nekih od vladara iz dinastije Kadžar.

       jedan ćošak iz Dvorane ogledala                             moja malenkost u Golestanskoj palati

Nakon posete palati, hteo sam da prošetam teheranskim bazarom. Pojedoh još jedan kebab (koji umesto salvete, beše umotan u novine)  i popih sveže isceđen sok od nara. Ovo me dobro okrepi, pa bejah spreman za laktanje sa ljudima. Međutim, na samom ulazu u bazar zatekoh neverovatnu gužvu. Do tog trenutka, nikada nisam video toliko puno ljudi zguranih na jednom mestu. Momentalno odustah od šetnje bazarom. Idem dalje ...

ulaz u teheranski bazar