KINA: Nanning, moj drugi dom ( I deo)

Živeti u Nanningu je prijatno i opuštajuće, a zavisno od toga šta želite, lako može postati i veoma dinamično. Ovaj grad nalazi se na jugu Kine i glavni je grad provincije i autonomne regije Guangsi Džuang. U samom gradu živi oko 3 miliona ljudi, dok sa okolinom, broj stanovnika iznosi između 5-6 miliona. Za kineske standarde, ovo je grad srednje veličine. Nanning se nalazi na reci Jong, koja od pamtiveka povezuje grad sa susednim provicijama i Južnim kineskim morem. Reka Jong je otprilike iste širine kao naša reka Sava pre ušća u Dunav. Ova reka premošćena je sa osam mostova, koji povezuju dve gradske obale. Nanning je i raskrsnica puteva, te povezuje Kinu sa Jugoistočnom Azijom. Grad se nalazi na svega 200km od graničnog prelaza sa Vijetnamom i nedaleko od vijetnamske prestonice - Hanoja, sa kojim je dobro povezan železnicom i auto-putem. Ime grada "Nan Ning" (南宁), na kineskom bi bukvalno značilo "mir na jugu", odnosno "južni spokoj".

centralni deo grada

Nanning je pod uticajem subtropske klime. Najtopliji mesec u godini je juli, a leta su su vrela i vlažna. Zime su blage i bez snega.  Od februara do avgusta povećana je vlažnost vazduha, a padavine su češće zbog uticaja monsuna. Ali, to ne znači da kiše padaju svakog dana, niti da je vreme loše kao na primorju.

Nanning noću

Ljudi na jugu Kine su nižeg rasta i malo tamnijeg tena. Svi imaju crnu kosu i crne oči i retko ćete videti izuzetak. Naravno, u današnje vreme mnogi farbaju svoje kose, te ponekad sretnete i mlađe osobe sa ludim frizurama,  čije su kose ofarbane u ljubičasto, zeleno, plavo... Oni su pripadnici tzv. "manga" subkulture, bazirane na japanskim manga crtaćima. Čak se ponekad desi da vidite neku stariju gospođu koja je u "Hello Kitty" fazonu. I dan danas se trgnem kada spazim ovakav "outfit", zbunim se na tren, a onda nasmešim i podsetim sebe da je u Aziji sve to OK.

jedna od ulica u gradu

Što se tiče jezika, zvaničan je mandarinski kineski. To je jezik kojim govore u Pekingu i jezik koji im se svakodnevno servira na TV-u, na poslu, u školi... Mnogi mladi ljudi u Nanningu govore mandarinski, dok se starije osobe i ljudi sa sela služe svojm dijalektom južnjačkog kantonskog jezika, koji je totalno različit. Inače, u Kini se govori na stotine različitih jezika, dok u državnoj zajednici živi 55 različitih etničkih grupa, naroda i narodnosti. Većina Kineza je iz naroda Han. Nanning je malo drugačiji. Pored Han većine, dobar deo ovdašnje populacije je iz naroda Džuang. Oni govore svoj jezik, imaju svoje običaje i kulturu, a uglavnom su u pitanju krajnje opušteni, nasmejani i dragi ljudi.Njihov jezik najbliži je jezicima naroda u severnom Tajlandu. U Kini živi oko 18 miliona ljudi iz naroda Džuang i mahom svi oni žive u našoj provinciji Guangsi.

Premda je u pitanju malo veći grad, nije teško orijentisati se u Nanningu. Reka Jong prolazi kroz grad i deli ga na dve polovine: na severni i južni deo. Većina bitnijih stvari i znamenitosti, smeštene su u severnom delu grada, kroz koji prolazi najduži i najveći bulevar u Nanningu - Minzu Dadao. Ovaj bulevar dugačak desetak kilometara spaja istočni sa zapadnim delom grada i žila je kucavica gradskog saobraćaja. Najpopularnije prevozno sredstvo u Nanningu je električni skuter. Svaki treći stanovnik poseduje jedan. Srećom, bulevari su široki, te postoje posebne trake i staze za hiljade i hiljade ovih motorcikala na ulicama. Bicikli se u današnje vreme slabije koriste nego ranije, jer su razdaljine u većim gradovima postale poprilične.

jedan od mostova na reci Jong

Teško je videti stare automobile na ulicama. Čini se kao da svi Kinezi imaju puno novca, te voze samo nove modele azijskih i evropskih automobila. Najstarija vozila na ulicama su taksi vozila, kojih ima u ogromnom broju. Vožnja taksijem je jeftina i brza.Nema pozivanja taksija telefonom, već izađete na ulicu, zanjišete rukom gore-dole i zaustavite jedan. Nakon što sednete u auto, svi taksisti će odmah upaliti taksimetar, a start u Nanningu je 7 juana (oko 100 naših dinara) i cena je fiksna za prva 3 kilometra. Nakon trećeg pređenog kilometra, taksimetar će dodavati po 20 dinara svakih narednih predjenih 1000 metara. Taksisti ne razumeju engleski jezik, a često im je i kineski mandarinski malo slabiji, ali uz pomoć ruku, nogu, papira, telefona, objasnićete gde želite da vas odvezu. Javni gradski prevoz čine autobusi, a prevoz je brz i efikasan. U gradskim busevima nema velikih gužvi, busevi su novijeg datuma, a vozila na linijama su veoma česta. Vožnja gradskim autobusom košta 1 juan (oko 16 naših dinara) za autobuse bez klima uređaja, odnosno 2 juana (32 dinara) za buseve sa klimom. Svi Kinezi ulaze isključivo na prednja vrata, a silaze na zadnja. Apsolutno svi ubacuju novac (kupuju kartu), a ukoliko neko ne ubaci novac u metalno sanduče na prednjim vratima, šofer počinje da se dere i svi putnici izbace tu osobu napolje! Par puta sam prisustvovao ovakvom događaju. Gradski prevoz je besplatan za sve penzionere i ljude starije od 60 godina, kao i za decu. Svaki putnik će ustati i ponuditi svoje sedište obližnjoj starijoj osobi koja stoji. Od prevoza se u Nanningu koristi i tuk-tuk, modifikovani motorcikl sa prikolicom u kojoj mogu da se smeste 2-4 putnika. Ovaj vid prevoza popularan je u celoj Jugoistočnoj Aziji, a cena zavisi od vaše sposobnosti cenkanja sa vozačem. Kroz 2-3 godine, Nanning će dobiti i metro. Širom grada, radovi su u toku.

šetnja novim downtown-om

Aerodrom "Wuxi" nalazi se nedaleko od grada, te je Nanning dobro povezan sa mnogim delovima Kine, kao i sa zemljama u regionu. Od low-cost avio kompanija prisutna je Air Asia, koja preko Kuala Lumpura spaja Nanning sa celom Azijom i Australijom. Na aerodromu Wuxi trenutno se gradi novi terminal, koji će uskoro početi sa radom, te će se i broj letova povećati.
Nanning ima 5 velikih autobuskih stanica i jednu železničku. Trenutno je u izgradnji nova železnička stanica, koja će služiti samo za super-brze vozove. Do tada, brzi vozovi saobraćaju sa stare stanice, i povezuju Nanning sa primorjem, kao i sa susedim provincijama.

Trg pet slonova

U Nanningu postoje dva gradska jezgra: stari i novi centar grada. Novi downtown, nalazi se na istoku i povezan je bulevarom M.Dadao sa starim. Novi centar grada popularno se zove "Trg pet slonova" (Five elephant square, Wu Xiang Guang Chang) i predstavlja ekonomski i moderni deo ove južne prestonice. Na trgu stoji velika statua 4 slona koji na svojim leđima nose ravnu ploču (koja predstavlja ovaj svet), kao i repliku bronzanog bubnja (simbola ove regije), na kojem stoji  omanji peti slon. Ovo su motivi iz mitologije lokalnih naroda o postanku i razumevanju sveta i univerzuma, dok su do pre par stotina godina slonovi zaista živeli u ovom kraju. U ovom delu grada ima dosta nebodera, poslovnih modernih zgrada, kaonzulata susedhih azijskih zemalja, tržnih centara, nekoliko parkova, pregršt stambenih koplkeksa, par veštačkih jezera i kanala, kao i zgrada najvećeg sajmišta u regionu. U ovom delu grada, nalazi se i škola u kojoj radimo, kao i naš skromni dom.

svakojake morske đakonije u ulici Džong Šan

 Stari centar grada nije baš toliko star. Kinezi, na žalost, nisu sačuvali mnogo objekata autentične stare arhitekture, već se uvek ulagalo u modernizaciju i zagovarao proleterijat. Tek u današnje vreme, obraća se malo više pažnje na te starije stvari koje su uspele da opstanu. Ipak, nekoliko ulica u starom centru grada sačuvalo je svoj šarm. Jedna od njih je i Džong Šan ulica, poznata među turistima i lokalcima po uličnoj hrani. Hrana u Kini je veoma raznovrsna. Jede se bukvalno sve i svašta.... tako da svako može, uz malo eksperimentisanja, da pronađe sebi omiljeno jelo.

Malo mesa od aligatora nije na odmet ...
a pritom je i fenomenalnog ukusa !

U večernjim satima, ulica Džong Šan postaje krcata ljudima. Atmosfera je kao na nekom balkanskom vašaru (samo bez šatora i glasne muzike). Cedi se voće, spremaju svakojake đakonije, sa svih strana mirišu različite stvari sa roštilja. Možete probati standardne stvari na roštilju (svinjetina, piletina, teletina, lignje, školjke ...) ali i dosta neuobičajenih stvari za nas (aligatore, zmije, žabe, kučiće, vrapce, insekte, neke debele gliste ...). Sve to obično bude dobro zaljućeno, te vam i treba flaša lokalnog piva da doživljaj bude potpun. Pored ulične hrane, restorana ima na svakom ćošku. Kinezi na jugu žive za izjedanje hrane! To je njima jedna od najbitnijih stvari u životu: da probaju nova jela, nove ukuse, da kroz hranu upoznaju druge kulture i narode. Ceo grad odiše različitim vrstama restorana za svačiji džep: od radničkih menzi do fensi luksiznih mesta, od restorana brze hrane (lokalnih brendova, KFC-a, McDonalds-a....) do restorana sa zapadnjačkom hranom ili jelima koja dolaze iz različitih kineskih provincija. Srpskih restorana, za sada, ovde nema.

Maja i ja u ulici Džong Šan

zgrada naučno-tehnološkog muzeja

bend sastavljen od robota izvodi brojne muzičke numere unutar muzeja

U starom centru grada postoji i nekoliko trgova, jedno šetalište uz reku Jong, mnoštvo malih ulica za šoping (iznad i ispod nivoa zemlje). U blizini se nalaze i Narodni Trg sa zgradom predsedništva ove autonomne oblasti, popularni Narodni park, nekoliko pijaca, Muzej nacionalnih manjina, itd... Veoma je zabavno posetiti Naučno-tehnološki muzej, jer dolazite u direktni kontakt sa stotinama naučnih fenomena i eksperimenata i sami učestvujete u njima. U Nanningu postoji 7 univerziteta i nekoliko desetine fakulteta. Pored Kineza, u gradu ima puno stranih studenata i to mahom iz susednih zemalja Jugoistočne Azije, mada ima sve više studenata i iz Evrope. Moguće je studirati na engleskom jeziku, a postoji povećana potreba za stranim predavačima u privatnim i državnim školskim i predškolskim ustanovama.

veštačko jezero Ming sa noćnim klubovima i barovima

Noćni život u Nanningu je drugačiji od svega što sam do sada video. Klubovi, barovi, diskoteke, KTV barovi - sve je drugačije: ljudi se zabavljaju na nama neki čudan način. Klubovi su puni mladog sveta, a unutra se sluša k-pop i druga muzika koja je mejnstrim u Aziji, ali se ponekad provuče i po neki internacionalni hit na engleskom. DJ-evi, igračice, atmosfera i "igrice ispijanja" koje su za svakim stolom popularne, poslaće vas u neki do sada nepoznati i nesvakidašnji izlazak u grad. Kinezi su netolerantni na alkohol, ali uprkos tome, nastoje da se opijaju. U gradu postoje 2 najpopopularnija mesta za izlaske: jedno su barovi oko veštačkog jezera Ming, a drugo klubovi u jednoj od ulica za klabing. Naravno, postoje i mesta za izlaske koja su kulturološki bliža zapadnjačkom mentalitetu, te ima barova koji su u vlasništvu stranaca, džez barova, kafeterija ... Zajedno sa Predragom Pejčićem, još jednim Piroćancem koji živi u Nanningu (trenutno živi nas petoro iz Srbije u ovom gradu) oformili smo bend "MOON M" , koji svira po pro-zapadnjačkim klubovima i barovima obrade svetskih muzičkih hitova raznih žanrova i muzičkih pravaca.

Nenad & Predrag (Moon M) žare i pale po Nanningu  :)

Mogao bih da napišem još mnogo toga o ovom lepom gradu, o Kini, Kinezima, pa opet ne bih uspeo da kažem sve ono što želim. Na srpskom jeziku gotovo da nema tekstova o ovom delu sveta, te ću se potruditi da u narednih nekoliko blogova opišem prirodne lepote ove regije. Nanning je širom Kine poznat i kao "zeleni grad", pa ću u sledećem nastavku pisati o parkovima, hramovima, jezerima i o nekim divnim mestima koja odišu mirom i spokojom i daju ovom gradu malo drugačiji šarm.